Гојаковац

Cerovica Gojakovac

Храм Св. апостола Петра и Павла Церовица

Надомак Станара у селу Церовица налази се засеок Гојаковац који је назив добио још у турско вријеме. Наиме, ту се у борбама против Турака истакао чувени хајдук Гојко, кога су Турци мучки убили. На успомену на хајдука Гојка пређашњи становници села Церовица дадоше име мјесту „Гојаковац“.

Свједочанство о хајдуку Гојку из Босанско–херцеговачког Источника

Народно предање за ово мјесто Гојаковац вели: ,,да је био некакав хајдук Гојко, који  је хајдуковао пунијех 8 година дана, бранећи са својим друштвом, за сво то вријеме, народ од зулума и насиља непријатељског. Но послије тог времена, Турци га увате, свежу и у Тешњу затворе, и ту је он тамновао једну годину дана. Но једнога дана он провали апс, докопа се оружја и побјегне из Тешња пут села Церовице.Турци чувши за његово бјегство и знајући, да ће им се за његово мучење грозно осветити, нагну у поћеру за њим и стигну га на оном мјесту, које се данас ,,Гојаковац,, зове, а на коме је онда – по предању – неколико великијех липа постајало. Иза овијех липа Гојко почне пуцати и бранити се од Турака. У дужем пушкарању он убије 6 Турака и њихова буљубашу, али и сам допадне тешкијех рана. Међу тим његови стари другови, који су прије с њиме ајдуковали, а који су тога дана били на даништу у близини тог мјеста, у тако-званом ,,Зекином потоку,,(данашњи Зекинац), чувши пуцњаву и мислећи да су Турци на рају ударили, опале из пушака правцем Гојаковцу. Турци видећи, да Гојку друштво у помоћ долази, уклоне своје мртве другове у оближње мухамеданско село Миљановце,и сами се боље ушанче и утврде, да што боље хајдуке дочекају и побију. Хајдуци јурише на ушанчене Турке и у том јуришу набасају на полумртва њихова старог друга Гојка, који их викне: ,,недајте браћо, да ме данас Турци овђе искасапе и измрцваре.,, Један од хајдука чувши овај вапај његов, зграби га, с њиме се заметне и изнесе га жива кроз кишу турскијех куршума. Но послије неколико сати Гојко издане од задобијеније рана, на рукама својијех другова.

На смртном часу стави он у аманет својим друговима, да га саране под оном истом липом, иза које је 6 Турака убио а ђе је и сам смртније рана допао.Даље нареди, да то мјесто ограде и да нареде ондашњем свештенику, да ту свакога великога празника, збор купи, службу свршује, и помен његовој души да чини, а за сваку службу да друштво плати по један дукат свештенику и хаљине о свом трошку да му набаве. Хајдуци су ову пошљедњу жељу – овај свети аманет Гојков – тачно испунили, те  су га на речено мјесто саранили,то мјесто оградили и на његовом гробу, под направљеним чадором, свештеник је летургију свршавао и предавао покој души његовој.

Овај хајдук Гојко није био оно, што се данас под именом хајдука и лопова у нашему народу разумије, т.ј. није био крадљивац ни зликовац, пржибаба и прави себичњак, који би се на туђу муку и туђу зараду лакомио и на непоштен је начин себи присвајао. Није био харамија и кесарош, коме би био: ,,нож и пушка и отац и мајка, а кесице по Богу сестрице,,. Не! Он је био најпоштенији и најоданији члан народа свога, који се је са пушком у руци одупирао насиљу и бјеснилу,неправди и варварству појединих силеџија. Био је стари јунак који није равнодушно гледати могао, да му се на очиглед газе и руше све светиње редом. Био је поштен човјек, кога је тиштила мука и несрећа народа његова, и који се је одметнуо у ,,гору зелену,, и одатле таманио душмане рода свога и олакшавао му патњу и муку његову. Јест, такви су били сви стари хајдуци српски, такав је био и овај хајдук Гојко, на чијем мученичким костима народ оног краја уз обилату помоћ наше високе земаљске владе, дочека и подиже  себи тако дивну богомољу, да би она могла да краси не само мало и незнатно село Церовицу, него и највећу варош у нашој домовини. Свезак 9, стр. 465,година 1892. Извор Српска Православна Церква

Гојаковац – први центар писмености и културе

Гојаковац је био први центар писмености и културе. А да је тако и данас у двадесет првом веку потврђује чињеница да има нешто што ни неке општине немају. У Гојковцу се налази Завичајни музеј. Идејни творац музеја је, свештеник Мирослав Живковић.

Вишегодишњим напорима, уз свесрдну помоћ и подршку мјештана и стручних сарадника прото Мирослав је реализовао сталну поставку у мају 2014 године. Око 200 експоната прича о културно – историјској прошлости овог краја. Стална поставка садржи народне ношње овог краја, старе списе и документе, оруђе и алате, фотографије као и новчанице. Ипак највише пажње одвлачи кућа шеперуша, саграђена од природних материјала. Сваки експонат има своју причу и могао би се упротријебити и данас, сваки је у функцији.

Колико је овај Музеј значајан, тога је био свестан парохијски свештеник Мирослав Живковић захваљујући  идеји и напорима проте Мирослав Церовица данас има свој Музеј у Церовици на Гојаковцу.

Народ који нема своју културу и традицију, тај народ је осуђен у сваком случају да понавља историју. Овакво знамење које Церовица има сигурно да је водило рачуна да држи своју традицију и културу, а то сада у општини Станари представља нама пуно у културном и у сваком другом погледу – изјавио је начелник општине Станари, Душан Панић.

И локална власт и мјештани се слажу у једном, да се гостима и из наше земље и из иностранства има шта показати. Знамење културно – историјске церовачке прошлости краси овај Музеј, а управо су старине дика Церовчана. Врата овог Музеја су увијек отворена топла препорука је да га посјетите уколико сте у могућности.

Штутгарт лета Господњег 2020. Инок Славољуб Зељић.

Follow me