Учи од својих великана

srbija-srpski-car-dusanКада ти се учини да нема одговора на животна питања или кад треба да донесеш важну одлуку, обрати се својим великим људима, нико ти боље неће помоћи од њих. На све твоје дилеме, религиозне, философске, психолошке, политичке, па и на обична практична питања из голог живота, они имају мудре, поштене и јасне одговоре. Ти имаш од тога да учиш, и ти учитељи нису нимало слабији од страних, напротив, бољи су јер су православни, из твог поднебља, припадају твоме духу. Током ових хиљаду година наше писане историје они су нас непогрешиво учили шта нам ваља радити, указивали на прави пут. Друго је то што нисмо увек билу у стању да се држимо њихових путоказа јер нам их је непријатељ окретао или рушио. Ипак ми смо се увек враћали својим изворним вредностима. Наш проблем је само у томе колико дуго тумарамо и колико су нам губици на том путу. Што дуже лутамо губици су већи, ми смо све малобројнији, а јачи немају милости за слабе. Од кога другог бисмо и могли да учимо ако не од оних у које имамо највише поверења, од оних који су нас највише волели. Кад будеш читао Светога Саву обрати нарочито пажњу на мисли сличне овој: „Боримо се, претрпимо, поднесимо храбро, присилимо мало себе. Јер нико ленив није никад постигао победу, нити је когод спавајући и сањајући победио свог ратног непријатеља. Оних су победни венци који добро трче, који се труде, који се боре, ккоји издрже трудове од борби“. Растко Немањић нас је добро ппознавао и баш зато тражи од нас акцију и борбу овде, на земљи. И Свети цар Лазар, уочи одсудне битке тражи од нас да се боримо:“ Не поштедимо наша тела у борењу, да од оног који просуђује подвиге светле венце примимо. Болови рађају славу и трудови доводе до починка.“. У веку српског препорода, деветнаестом, двојица генија, Његош и Карађорђе, враћају нас на праве стазе. Својим гигантским делом и личним примером показују како треба да се ради и бори. Мудри владика и племенити човек који мрава не би згазио, за агресоре и злочинце није имао милости:“ Удри вага, не остав му трага/ Али губи обадва свијета“. Потврдио је своје уверење и делом: осечене турске главе набијане су на кочеве пред његовим конаком, да сви виде како се може и мора водити тотални рат против врага( непријатеља). Истовремено, Његош је као владар енергично ујединио црногорска племенаsveti_sava забрањујући крвну освету и тако ојачао народ изнутра. Захтевао је слогу и борбу исто као Лазар, исто као Свети Сава. Чак је и освета над злотворима за владику била неизбежна ствар: „Иван чашом наздрави освете/ Светим пићем Богом закршћеним“. Непротивљење злу је неправда према људима и према Богу; или:“ Ал’ тирјанству стати ногом заврат/ Привести га к позиданију права/ То је људска дужност најсветија.“ О Карађорђу нико ништа лепше и тачније није рекао него што је учинио владика Његош, па то читај дотле док не научиш напамет. У веку највећих изазова и најбржег напретка, у овом веку, имали смо нове геније достојне времена, а имали су и човечне одговоре на све изазове науке. Никола Тесла и Михаило Пупин били су не само научници него и философи. Тесла је своје проналаске за ккоје би посумњао да могу бити опасни, уништавао. Није лепо што се крије од деце да је Тесла био дубоко религиозан човек; он који је најдубље ушао у свет материје, знао је да иза те материје стоји оно друго, нематеријално. Написао је да је од Бога добијао идеје; затим , да човек наукком открива само последице, али никао узроке. А изнад свега, Тесла је био Србин, православни Србин и бескрајно волео свој народ, отуд, из Америке. Један од најумнијих људи у овоме веку и просветитељ светосавске снаге, владика Николај Велиммировић, многа своја дела створио је такође у изгнанству, тамо је, дубоко несрећан што је ван отаџбине, и умро. Али, доћи ће боља времена па ћемо вратити честитог владику у родни крај. Већ данас Николајева дела, иако забрањена, налазе путеве до народа и врше велики утицај на целокупну српску савремену мисао. Његове можда најлепше мисли су у одговорима на обична питања простих људи. И сам његов морални живот и родољубивост имају привлачност примера што га уздиже на те светосавске висине. “ Ахилова пета српска, писао је Николај, јесте великодушност, та невероватна слабост претвара се у жалосну сервилност….А историја, а култура, а милиони бораца за крст часни и слободу златну, све то није ништа, све те висове ми ћемо срубити, уравнити, да будемо једнаки са нижима од себе.“ Можда у тим речима треба да трагамо за узроцима нашег комплекс кривице пред својим народом и пред Богом. У нашем праштању не блиста само хришћанска врлина него има и јачег лакомисленог, површног. Праштамо и оно што је неопротиво, кад се праштање граничи са саучесништвом у злочину. Јер крв наше поклане деце вапи за осветом над убицама, осветом по закону, душе побијених невиних мајки и наших очева проклињу нас јер их нисмо чак ни сахранили хришћански, ни имена записали на гробовима. Нисмо се ни Турцима осветили, па су они једва чекали да понове злочин. Сви, унапред рачунају с тиме да се Србин неће осветити па се и не плаше да понове злочин. Заборавили смо да у Еванђељу има две врсте дужности: калуђер може да не убије и у самоодбрани, да као Христос прашта убици; Хришћанину, пак, који има жену и децу, дужност је да убије нападача на прагу своје куће. Сам Христос је борац, непобедив борац против исконског непријатеља- смрт. Заборавили смо да је Господ рекао:“ Ко дигне мач, од мача ће и погинути“. А ми праштамо сатанистима! Ми се правимо милостивији од Христа Бога! Чудимо се и трагамо за узроцима наће кривице а она сао што нам очи не истера. И ранији нараштаји Срба су бивали сурово кажњавани за исти грех који чине и данашњи нараштаји.seoba-srba Удружили смо се са Злима, ушли чак и у заједничку државу са сатанистима и предали им се: мухамеданцима, папистима, безбожницима, погнули сми им главе, препустили земљу и народ, опростили! А они се чак никад нису ни покајали за своје злочине. Немци се покајали, њихови државници молили на коленима сени побијених Јевреја и Пољака за опроштај. Зато се данас очишћене душе могу вратити у хришћанску европску заједницу. Овим домаћим мрзитељима на памет не пада да се покају, они су толико огрезли у зло да би радо опет да исто чине. Јер, ко се не каје… А ми им даље праштамо, праштамо онима који су трајно продали душу ђаволу. Па зар са таквима у државу?! Изгледа да смо малаксали у борби против Зла, да више нисмо витезови Цара Лазара и Вожда Карађорђа, јер, ако хоћемо да будемо Божији народ онда морамо умети васпитати у сваком поколењу по једног Обилића. И морамо се исцелити од тог комплекса кривице, да не будемо више без кривице криви, тај ккомплекс води наш народ у самоуништење. Спас нам је само у једном чину: изаћи из савеза са сатанистима, по закону осветити и сахранити своје мртве, заштитити све Србе снагом своје државе, све српске земље ујединити. Тек тада ће нам наћи свеци, наши свети ратници, душе наших мученика и сам Бог опростити грех који смо немаром починили и моћи ћемо да се надамо бољим временима. Томе нас уче сви наши великани. Захваљујући нашим великанима, у пребогатој српској прошлости пронаћи ћеш идеје проистекле из старог српског патријархалног начина живота пуног љубави према свим људима, бићеш задивљен демократским традицијама и управо оним чега данас немамо – политичкој толеранцији. Читаћеш о нашим краљевима-родољубима који су баш зато падали као жртве међународних завера, све до последњег. Схватићеш зашто су се многи заверили да нас униште:били смо своји, имали све своје- религију, философију, идеологију, демократију, културу, писмо и писменост, развијену привреду, богату земљу, науку, војску. Уза све то били смо часни и праведни, а Бог нас обдарио и физичком лепотом. Једном речју, били смо трн у оку ђаволовом. И данас, на крају двадесетог века и на почетку компјутерске ере, у Србији и ван ње, Срби стварају једно велелепно дело. Никад у историји нисмо имали богатије, разноврсније и масовније стварање него што је то данас. Не вреди набрајати нити издвајатаи било кога да се не бисмо огрешили, а немамо ни временску удаљеност. Општа писмеост, замишљена као средство за пропагандни притисак, постала је обрнуто-оруђе српском стваралачком духу да се лакше изрази. Окренуо Бог опет на добро. Што се наших слабости тиче, нити су веће нити мање него што их имају други народи, нама су једино у последње време вештачки накалемили некултуру, јер је то оно што разара изнутра. Нико од наших старих који памте предратана времена не каже да је пре рата нараод био некултуран, на против, сви се слажу да су људи били лепо васпитани, с домаћим васпитањем: и сељак и радник, и ђак и грађанин и мушко и женско. А онда је програмом систематски школовано неваспитање, ширена некултура, најгори људи су постављани на најважнија места, а оно што вреди сатерано у мишје рупе, онемогућено, протерано или једоставно побијено. Знали су да је некултура највећи непријатељ једног народа, она је везана са глупошћу и незнањем, а све заједно са Злом. Радили су супротно од онога што је радио Свети Сава.Али он је зато наш светац, а они то што су. Треба да се запиташ ниси ли и ти макар мало подложан тој зарази некултуре, да ли и са тобом манипулишу, подмећу ти новокомпоновани примитивизам из специјално-ратних лабораторија. Ако је то случај, одмах приступи свом лечењу, а наша духовна лечилишта су древни манастири и храмови. На фрескама треба да тражиш себи узор. Никад немој сматрати да си најпаметнији, то мисле само глупаци, на против, примај од других оно што не знаш, непрестано учи, читај наше великане што чешће, читај и младе савремене ствараоце. Сви наши велики људи борили су се и против порока као против болести која разара национално ткиво: пијанство, неморал, очајање, простаклук, насилништво…А самоубиство је нешто најгоре, по учењу Цркве то је кукавичко бежање са поља борбе. Дакле, по овој Заповести, учи се од својих светаца и великана као што су они били научени од Бога.