Razna saopštenja

Pomozimo Izgradnju Isposnice Blagovesti

ManastirIzgradnja Isposnice Blagovesti Presvete Bogorodice i prepodobnog Justina Ćelijskog pri monaškom skitu Svetog Spiridona u Gajlnau u Eparhiji srednjoevropskoj Shi-arhimandrit Vasilije (Grolimund), nastojatelj monaškog skita Svetog Spiridona u Gajlnau u Hesenu, u Nemačkoj, sa svojom bratijom, u svom podvizavanju latio se bogougodnog poduhvata da u Ime Gospodnje sagradi hram od masivnog drveta po modelu srpskog manastira Gradac iz poznog 13. stoleća Isposnica Blagovesti Presvete Bogorodice i prepodobnog Justina Ćelijskog.

Bratstvo ovog skita Sv. Spiridona je na nedavnom predpashalnom sabranju u manastiru Uspenja Presvete Bogorodice u Himelstiru izvestilo sveštenstvo Eparhije srednjoevropske da je Božjom pomoću izgradnja otpočela i uznapredovala, no da je za dovršenje ovog projekta neophodno još dodatnih sredstava. Prenosimo link sa podacima za sve one ljude dobre volje koji su u prilici da materijalno podržeIsposnica

Apologetski aspekt: Rado bismo na ovome mestu podsetili na biblijski topos građenja hramova Božjih. Crkva je, shodno učenju Svete Pravoslavne Crkve, Bogom građeno a Episkopom osvećeno zdanje u kome hrišćani svetkuju Božansku Liturgiju i u kome čovek oseća posebnu blizinu Boga. Hram je deo nizvedenog neba na zemlji.

Da li su nam neophodni novi hramovi?

Ovo pitanje postavljaju u sekularnom dobu na Zapadu ne samo agnostici, nego i hrišćani koji ispovedaju svoju veru i koji smatraju da su u vreme finansijskog osteriteta, odnosno ekstremne štednje, i (neosvećene) hale za višestruku upotrebu dovoljne kao bogomolja.

Biblijski aspekt

Iz knjige Izlaska saznajemo da je Bog dao nalog Mojsiju da podigne „skiniju otkrivenja“ kao prvi kultni prostor za izrailjski narod po izlasku iz misirske pustinje. „I neka mi načine svetinju, da među njima nastavam. Kao što ću ti pokazati sliku od šatora i sliku od svih stvari njegovih, tako da činite“ (Druga knjiga Mojsijeva 25, 8-9).

Bog je u judejsko-hrišćanskoj tradiciji Neimar prvoga hrama, koji je u svojoj biti mobilan i moderan, odnosno saobražen potrebama naroda koji je bio u pokretu iz pustinje ka Obećanoj zemlji.

Justin -manastirProstorno nesamerljivom, nepojamnom, sveprisutnom, apsolutnom Bogu neba i zemlje nije potrebno nikakavo stanište da bi u njemu boravio, kao što premudri Solomon u propovedi o osveštanju hrama u Jerusalimu reče: „A da li će Bog doista stanovati na zemlji? Eto, nebo i nebesa nad nebesima ne mogu te obuhvatiti, a kamoli ovaj dom što ga sazdah?“ (Prva knjiga o carevima 2,7). Hram nije sazdan za potrebe Boga, nego za potrebe verujućeg naroda koji traži za zajedničke molitve odgovarajuće mesto u kome će se na dostojnom mestu proslavljati Njegovo Ime i obavljati služba. Na taj način hramovi su mesta molitve u kojima se na poseban način oseća tajanstvena prisutnost Boga. U svojoj molitvi veli car Solomon: „Da budu oči tvoje otvorene nad manastir justindomom ovim danju i noću, nad ovim mestom, gde si rekao da ćeš namestiti ime svoje da čuješ molitvu kojom će se moliti sluga tvoj na ovom mestu. Čuj molbe sluge svoga i naroda svoga Izrailja, kojima će se moliti na ovom mestu, čuj s mesta gde stanuješ, s neba, čuj i smiluj se“ (Druga knjiga dnevnika 6,20-21). “A kad svrši Solomon molitvu, siđe oganj s nebesa i spali žrtvu paljenicu i druge žrtve, i slave Gospodnje napuni se dom“ (Druga knjiga dnevnika 7, 1-2). Bogu obeća Solomon: „I oči će moje biti otvorene i uši moje prignute k molitvi s toga mesta. Jer sada izabrah i posvetih dom moj, da bude ime tvoje tu do veka, i biće tu oči moje i srce moje vazda“ (Druga knjiga dnevnika 7, 15-16). Nakon ovih nekoliko citata iz Svetoga Pisma Staroga Zaveta postalo je jasno da je građenje hramova Božjih legitimno i bogougodno delo. Sve one potencijalne pomagače ovog bogougodnog dela neka nadahnjuje slovo psalmopevca: „Gine duša moja želeći u dvore Gospodnje; srce moje i telo moje otima se k Bogu živome. I ptica nahodi kuću, i lastavica gnezdo sebi gde leže ptiće svoje, kod oltara tvojih, Gospode nad silama, care moj i Bože moj“ (Ps.83/84, 2-3).