Pravila posta

Andjeo cuvar

Crkva uči da je post važno sredstvo za duhovni i telesni život i zdravlje.
Telesni post ne koristi ako nije vezan sa duhovnim postom kaže sveti Jovan Zlatousti: „Ne govori mi: Toliko dana sam postio, nisam jeo ovo ili ono, nisam pio vina, išao sam u gruboj haljini; nego kaži nam da li si od gnevnog čoveka postao tih, od žestokog – blag. Ako si iznutra pun zlobe, zašto si telo mučio? Ako je u tebi zavist i ljubav prema sticanju, da li je od koristi što si pio samo vodu? Ako je duša, koja je gospodarica tela, zabludela, zašto kažnjavaš slugu njezinog – svoje telo? Ne hvali se telesnim postom, jer on sam ne uzdiže na nebo bez molitve i milostinje“.

Na pitanje: koja je mera posta? sv.Vasilije Veliki odgovara: „U duhovnom postu mera je jedna i važna za sve – potpuno udaljenje od svega što vodi grehu. A što se tiče uzdržavanja od hrane, tu su mera i način upotrebe različiti: zavise kod svakoga od njegovog uzrasta, zanimanja i stanja tela. Zato je nemoguće podvesti pod jedno pravilo sve koji se nalaze u školi pobožnosti. No, odredivši meru uzdržanja za zdrave podvižnike, mi prepuštamo razboritosti nastojatelja da u tome vrši pametne izmene. Hranu pak bolesniku, ili umornome od teških radova, ili onome koji ide na težak rad, na put ili na kakav bilo težak posao, nastojatelji su dužni udešavati prema potrebi. Jer nije pametno, uzimajući hranu za održavanje tela i smetati mu u vršenju zapovesti. U svakoj vrsti hrane treba pretpostavljati onu koja se lakše nabavlja, da se ne bismo, pod izgovorom posta, paštili oko spremanja omiljenih i skupih jela“

Sveta Crkva je ustanovila postove:
1) Opšte postove obavezne za sve hrišćane. To su: Uskršnji post, Apostolski, Bogorodični i Božićni post, zatim sreda i petak preko cele godine, Vozdviženje Časnog Krsta, Usekovanje i navečerje Bogojavljenja ( Krstovdan ).
2) Mesni post ustanovljen na pojedinim mestima povodom kakve nesreće, poplave, bolesti i slično.
3) Poseban post po naročitom običaju ili po nalogu duhovnika.

Read More

Ikona Bogorodice Mlekopitateljnice

mlekopitateljnicaIkona Bogorodice Mlekopitateljnice poznata je od davnina na hrišćanskom Istoku. Ikonopisana na osnovu istine Jevanđelja: da je Presveta Bogomajka dojila ovaploćenog Gospoda Hrista kao Sina Svoga, što je ona žena u Jevanđelju ispovedila rečima upućenim Hristu: „Blažena utroba koja Te je nosila, i dojke koje si sisao“ (Lk 11,27). O toj istini su takođe govorili i pisali i Sveti Oci Istočne Crkve. Tako sveti Jefrem Sirijski kaže, u pesmama na Rođenju Hristovom: „Iz utrobe Djevine izašao je Mladenac, i mlekom se hranio, i rastao je pored dece – Sin Gospodara svega. Sveta Djeva-Majka davala je Hristu mleko, i On se kao čovek hranio Njezinim mlekom. Kada se Gospod hranio mleko Marijinim, tada je točio život svemu svetu“.

Za svetim Jefremom pevao je o Bogorodičinom dojenju Gospoda mlekom i sveti Roman Melod, a njegove i drugih crkvenih pesnika himne o tome ušle su u bogosluženja naše Crkve i nalaze se u crkvenim knjigama iz kojih pevamo službe Hristu i Bogomateri. Jedna od tih crkvenih pesama ispisana je na Hilandarskoj Ikoni Mlekopitateljnici u Karejskoj Isposnici Svetog Save: „Zlatopleteni stube, i dvanaestozidni Grade, suncetočni Prestole, Stolico Cara, neshvatljivo je čudo: kako mlekom hraniš Gospoda!?“ – (Egzapostilar na Uspenije Presvete Bogorodice).

Shodno ovom svetom Predanju Crkve, nastale su ikone Bogorodice Mlekopitateljnice, poznate još od starine u Svetoj Zemlji, Siriji, Egiptu i uopšte u pravoslavnoj Vizantiji, zatim i kod Pravoslavnih Slovena, najpre kod nas Srba, a onda i kod Rusa. U Srpskoj Crkvi poznata je freska Bogorodice Mlekopitateljnice u Pećkoj Patrijaršiji iz vremena Arhiepiskopa sv. Danila (početak 14. veka) i u Naumu kod Ohridskog jezera (takođe iz 14. veka) ali su one nastale najverovatnije po ugledu na Ikonu Mlekopitateljnicu koju je Sveti Sava doneo u Hilandar iz Svete Zemlje.

Read More

Impresum

Impressum Webseiten Cerovica

Angaben zur allgemeinen Informationspflicht gemäß (§§ 4 – 6) Telemediengesetz

Read More