Slijepi Vođa

mesecinaBraćo i drugovi, saslušao sam sve govore pa vas molim da i vi mene čujete. Svi nam dogovori i razgovori ne vrede dokle god smo mi u ovom neplodnom kraju. Na ovoj prljuši i kamenu nije moglo rađati ni kad su bile kišne godine, a kamoli na ovakvu sušu kakvu valjda niko nikad nije zapamtio. Dokle ćemo se ovako sastajati i naprazno razgovarati? Stoka nam polipsa bez hrane, a još malo pa će nam i deca skapavati od gladi zajedno s nama. Mi moramo izabrati drugi način, bolji i pametniji. Ja mislim da je najbolje da mi ostavimo ovaj nerodni kraj pa da se krenemo u beli svet, da tražimo bolju i plodniju zemlju jer se ovako ne može živeti. Tako je govorio nekad, na nekom zboru, iznemoglim glasom jedan od stanovnika nekog neplodnog kraja. Gde i kad je ovo bilo, to se, mislim, ne tiče ni vas ni mene. Glavno je da vi meni verujete da je to bilo negde i nekad u nekom kraju, a to je dosta. Ono, doduše, nekad sam držao da sam celu ovu stvar ja sam odnekud izmislio, ali malo-pomalo oslobodih se te strašne zablude i sad tvrdo verujem da je sve ovo što ću sad pričati bilo i moralo biti negde i nekad, i da ja to nikad i ni na koji način nisam ni mogao izmisliti.

Slušaoci bleda, ispijena lica, tupa, mutna, gotovo besvesnog pogleda, sa rukama pod pojasom, kao da oživeše na ove mudre reči. Svaki je već sebe zamišljao u kakvom čarobnom, rajskom predelu, gde se mučan i trudan rad plaća obilnom žetvom.

Read More

Alarmantna statistika u Cerovici

star-kucaSrpska pravoslavna parohija Cerovica je sastavljena od dva sela:Cerovica i Vitkovci. Zbog teksta koji slijedi namjerno naglašavam da su dva sela. Kao i svaka druga parohija, tako i naša vodi u svojim administrativnim poslovima i statistiku parohije.. Naime, po pokazateljima kartona domaćinstava na nivou cijele parohije došli smo do zastrašujućih podataka. U periodu od februara 2006.godine pa do februara 2009. godine zatvoreno je (ostalo pusto) u Cerovici 10 domaćinstava. Po jedno živi u 70 domaćinstava. Domova u kojima niko ne živi zbog rasejanosti, najviše po zapadnim zemljama,a sa cijelim porodicama je 25. U istom periodu statistika govori da je u Vitkovcima slično stanje i to: zatvoreno (pusto) 3 domaćinstv, u 39 domova živi po jedno, opet i ovdje oni koji su se privremeno raselili po zapadnim zemljama te u njihovim kućama niko ne živi iznosi 22 domaćinstva. U tim zapadnim zemljama naša djeca se odgajaju u tuđim vrtićima, u tuđim školama tuđu knjigu uče. Govoreći tuđi jezik zaboravljaju svoj. U školi učeći tuđu vjeronauku neće nikad naučiti svoju, prađedovsku. I tako dan po dan, godina po godina, djeca uče i rastu, tu se dese i prve ljubavi a kasnije i brak, koji se opet kasnije, po zapadnom običaju ubrzo raspadne. Tamo će, htjeli ili ne, poprimiti običaje zapada. Misliće da je lakše šetati psa ili mačku, nego li rađati i imati pokolenje. I tako, kako godine prolaze a ona bivša djeca koja su se školovala na zapadu, nesvjesno zaborave i ko su i šta su i kojoj vjeri pripadaju. Zaborave na kuće gdje su im se đedovi rodili i borili i pomrli. Eto kako kuće ostaju puste, obrasle ostrugama i tugom i jadom. Prađedovski prag ostaje da jeca i tuguje za djecom i unucima koji bi da su htjeli, u predvečerje ljetnog dana, sjedili na njemu i brojili stare šljive i trešnje. Ta stara debla, što su ruke prađedovske s teškom mukom njegovale.

Izvor: protojerej-stavrofor Miroslav Živković.

Savet podvižnicima

kosmas_aitolos1. Početak monaškog odricanja (od sveta) jeste strah Božiji . Monah koji nema tog straha ostaće van dveri Carstva Nebeskoga.

2. Početak života monaškog jeste dobro znanje; neznanje Boga pomračava dušu monahovu.

3. Dobri udeo monahov jeste celomudrenost i osveštanje; bez njih se monah lišava svoga udela u nasleđu Otaca.

4. Podvižništvo monahovo sastoji se u razmišljanju nad (Svetim) Pismom i u tvorenju zapovesti Božijih. Monah koji se ne posvećuje ovome nije podvižnik.

5. Hrana monahova jeste tvorenje volje Božije, a piće njegovo – ispunjavanje zapovesti Hristovih. Jer čulna hrana ne približava monaha Bogu, već „ide u trbuh i izbacuje se napolje” (Mt. 15, 17).

6. Korak monaha koji pobožno korača klizi preko crkvenih stepenika. Pobožan je korak onoga monaha koji ne prelazi iz doma u dom (Lk. 10, 7).

7. Život monahov mora biti neporočan da ne bi postao predmet podsmeha „žena natovarenih gresima” (2. Tim. 3, 6). Jer žena koja čini blud po domovima javlja se strelom iskušenja (koja probada srce monahovo).

8. Monah treba (svagda) da se savetuje sa (čovekom) razumnim, a savet nerazumnoga ne sme naći mesta u srcu njegovome.

9. Monah koji straži pevajući psalme, slavoslovlja i duhovne pesme (Kol. 3, 16; Efes. 5, 19) odgoni (od sebe) noćna priviđenja. Ali, kada monah, pogordivši se svojim delima, počne da se odaje snu, onda on postaje onaj koji plete paučinu.

10. Dobri monah se izbavlja mreža đavoljih pomoću krsnoga znamenja. Monah zemni i sklon onome što je zemno pada u zamke satanske.

Read More

Umna Molitva ili molitva srca

TRI  KLJUČA ZA OTVARANJE UNUTARNJE MOLITVENE RIZNICE NAĐENI U DUHOVNOM BOGATSTVU SVETIH OTACA

umna -molitvaU srce moje sakrih reči Tvoje (Ps. 119, 11).

Um treba da se trudi svim silama da se uzdiže gore (Katafigiot, gl. 19). Ako svaki čovek ima svoja lična svojstva, naklonosti i sposobnosti, onda se jedan i isti cilj postiže različitim putevima, na razne načine, koji vode tome cilju. To važi i za zadobijanje unutarnjeg molitvenog delanja: ono se stiče raznim putevima, o čemu nam svedoče opitna zapažanja Svetih Otaca. Jedni od tih načina su opšti, kako za uspeh u molitvi, tako i za napredak u hrišćanskom životu. U njih spada, po rečima svetog Simeona Novog Bogoslova, bezuslovno poslušanje; spada takođe – vrlinski i podvižnički trud. O tome peva Crkva u svojim pesmama: „Pronašao si trud, bogonadahnuti, za postizanje bogoviđenja“ (tropar sveštenomučeniku). Tu spada isto spoljašnje moljenje za unutrašnju molitvu: Gospode, nauči nas da se molimo (Lk. 11, 1); kao i osobito blagodatno dejstvo. Najbolji primer za to je prepodobni Maksim Kapsokalivit, koji kad je jednom celivao ikonu Bogomatere, posle dvogodišnjeg upornog moljenja njoj, najednom je osetio sladost i toplinu, koja se kosnula njegovog srca; mladi Georgije dok se prosto molio, iznenada je ugledao unutarnju svetlost i stekao neprestanu samodelatnu molitvu, itd. Postoje, međutim, i drugi bitni načini za zadobijanje unutarnje molitve, koji se neposredno odnose na nju. Kod Svetih Otaca nalazimo tri takva načina: 1. Često prizivanje imena Isusa Hrista; 2. Sabranost pažnje prilikom prizivanja; 3. Ulazak unutra u sebe, ili kako kažu Oci Crkve: silazak uma u srce. Pošto upravo ova sredstva na najbrži i najudobniji način otkrivaju i nama Carstvo Božje i otvaraju riznicu unutarnje duhovne molitve u našem srcu, veoma je prikladno da ih nazovemo ključevima za dopiranje ovom skrivenom blagu.

Read More