Krsnu Slavu ne ostavljaj

krsna slavaSavremena nauka je dokazala da u čovekovom mozgu postoji deo za veru. Čovek je, dakle, „programiran“ od Tvorca da veruje. I još je dokazano da kad se čoveku oduzme taj deo, kad čovek prestane da veruje on je kao osakaćen, nedostaje mu jedan deo i to na najvažnijem mestu, u glavi. Takav čovek, invalid, celog života teži da tu prazninu popuni, pa je popunjava verom u razne filosofije, ideologije. Boga zamenjuje ljudima, pa se događa da milioni ljudi decenijama prihvataju kliničke ludake i obične zlikovce kao bogove. Savremeni satanisti se zato trude da prvo čoveka ubede da Bog ne postoji, onda tu prazninu lako popunjavaju idolima jer ona vapi da bude popunjena. Do čega to sve dovodi gledali smo svojim očima. Oduzmu veru u Boga, pa usade veru u čoveka- idola, oduzmu ljubav pa usade mržnju, i rezltati su porazni. Zbog toga treba da se držiš čvrsto svoje, proverene pravoslavne vere. To je izvorna hrišćanska religija, nepromenjeno Hristovo učenje da bogoljubiv čovek mora biti i čovekoljubiv. Bog je nesebična ljubav, i zaista, sva živa bića na zemlji osećaju ljubav, biljke brže rastu ako ih volite, životinje osećaju da li ih volite, a tek čovek! Pa on sve što u životu radi, radi samo zato da bi ga neko makar malo voleo. Srpska nacionalna svest, državnost, stvaralaštvo, dobijaju zamah upravo sa hrišćanstvom. Naše samopouzdanje je vezano za Pravoslavlje. U njemu, sa svetim Savom, mi smo ušli u višu fazu svoga postojanja. Suštinu te nove samosvesti čini Pravoslavna crkva od samih početaka do danas. To su, naravno, znali i neprijatelji pa su najpre jurišali na našu veru i Crkvu. Prisiljavali su naše ljude da se svoje vere odriču i da prelaze u njihove krivoslavne vere, pošto, čim se bave nasiljem tu nema Svetog Duha slobode, to je običan satanizam. Mnogi Srbi su se iz straha za goli život ili štiteći decu, priklonili muhamedanstvu, papizmu, komunizmu. Na žalost, neki su to radili i iz koristoljublja, to su oni „plahi i lakomi, mlijeko ih srpsko razgubalo“ kako ih prokle Njegoš. Zato se molimo Bogu da im oprosti, da se vrate svome narodu ili bar prestanu da mu čine zlo. Crkve su nam palili, rušili, a danas puštaju da propadaju. Drukčiji metodi a rezultati isti. Danas se dogodilo i nešto što u ranijim vremenima nikome nije uspelo, čak ni Turcima, da zavade Crkvu iznutra, da je podele, uspeli su da je politizuju, pa imamo dve samovoljno odvojene crkvene grupacije: u našoj Makedoniji i u našem iseljeništvu. To su naprsline u samim temeljima kuće i zato su najopasnije.

Read More

Sveti Nikola

Sveti-NikolaSveti Nikolaj Čudotvorac, arhiepiskop mirlikijski. Ovaj slavni svetitelj, slavljen je i danas po celome svetu, bi jedinac sin u svojih znamenitih i bogatih roditelja, Teofana i None, žitelja grada Patare, u Likiji. Kao jedinca sina, darovanog im od Boga, oni opet posvetiše Bogu, i time dadoše ga Bogu kao uzdarje. Duhovnom životu nauči se sveti Nikolaj kod svog strica Nikolaja, episkopa patarskog, i zamonaši se u manastiru Novi Sion, osnovanom tim istim stricem njegovim. Po smrti roditelja Nikolaj razdade nasleđeno imanje siromasima ne zadržavajući ništa za sebe. Kao sveštenik u Patari beše se pročuo svojim milosrđem, mada on brižljivo skrivaše svoja milosrdna dela ispunjujući reč Gospodnju: „Da ne zna levica tvoja što čini desnica tvoja“ (Mt 6, 3). Kada se predade samoći i bezmolviju, smišljajući da tako do smrti proživi, dođe mu glas sviše: „Nikolaje, pođi na podvig u narod, ako želiš biti od Mene uvenčan“. Odmah potom čudesnim Promislom Božjim bi izabran za arhiepiskopa grada Mira u Likiji. Milostiv, mudar, neustrašiv, sveti Nikolaj bio je pravi pastir dobri stadu svome.

U vreme gonjenja hrišćana pod Dioklecijanom i Maksimijanom bačen u tamnicu, no i u tamnici poučavaše ljude zakonu Božjem. Prisustvovao Prvom vaseljenskom saboru u Nikeji, i, iz velike revnosti prema istini, udario rukom jeretika Arija. Zbog toga dela bi uklonjen sa Sabora i od arhijerejske službe sve dok se nekolicini prvih arhijereja na Saboru ne javi sam Gospod Hristos i Presveta Bogorodica i ne objaviše Svoje blagovolenje prema Nikolaju.

Read More

Sv. Vladika Nikolaj – Beseda o neutralnima

vladika.nikolajEvo nam opet Vidovdana. Evo dana, koji nikad neće postati noć dokle god Srbi budu bili hrišćanski narod, ljubitelji Krsta i slobode. Jer ovaj dan je pokazao cenu carstva nebesnoga. I zemaljsko carstvo ne dobija se jeftino, a Turci ga nisu jeftino platili. Ali je nebesno carstvo mnogo skuplje, i Lazar ga je platio žrtvovanjem sebe i cele srpske vojske.

Evo dana, kada je jedan hrišćanski narod sve izgubio i dobio više od izgubljenoga. Evo dana, koji kao strašni sud visi nad narodom istovremeno blagosiljajući i proklinjući. Koga blagosilja Vidovdan? One, koji verom Hristovom žive i dišu, i za Hristovu veru stradaju i ginu. Koga proklinje? Proklinje neutralce. Potrebno je ovo naročito istaći, jer je korisno za naše dane. I sam Bog odbacio je kao proklete one, koji su neutralni u presudnim borbama između Hrista i antihrista. Svedočanstvo o tome nalazimo u poslednjoj knjizi Svetoga Pisma, gde Hristos zapoveda evanđelistu Jovanu, da napiše crkvu u Laodikiji i da kaže: „Znam da nijesi ni studen ni vruć. O da si studen ili vruć! No, kako nijesi ni studen ni vruć, izbljuvaću te.“

Read More

Uloga mladih u misiji crkve

mladi i crkvaMisionarski zadatak Srpske Pravoslavne Crkve danas je nemoguće ostvariti van aktivnog učešća ocrkovljenih mladih ljudi i tu nema spora. Dakle, kada mlade ljude već privedemo Crkvi i kada oni osete taj blagodatni život i nauče onoliko koliko je potrebno o životu u Hristu, potrebno je da ih uključimo u služenje Crkvi. Ono što je sporno i za diskusiju jeste pre svega način služenja mladih toj misiji. Čini nam se uputnim da zarad temeljnosti razložimo ovu problematiku na dve velike oblasti: ulogu odnosno mladih iz vernog naroda Božijeg i ulogu mladih u okviru jerarhije (đakona i sveštenika pre svega). Pored toga, potrebno je već na početku usvojiti koncept po kome misionarski zadatak može doneti prave plodove jedino ukoliko se postiže iz liturgijske zajednice kao osnove. Na taj način se izbegavaju sektaška stremljenja i zastranjenja, koja se na početku često pravdaju hitnim potrebama vremena, ali koja na kraju uvek vode devijacijama i to upravo zbog „samostalnosti“ zarad „efikasnosti“.

Naime, često smo svedoci da se zarad nekakvog aktivizma koji se samo zaodeva u odežde misije, mladi više vole da učestvuju u raznim akcijama ili da prisustvuju virtuelnim internet sabranjima nego da budu aktivni liturgijski članovi Crkve. To je veliki problem o kome itekako treba govoriti. Sa druge strane, ukoliko su mladi ukorenjeni u liturgijskom etosu, misionarske aktivnosti van liturgije dobijaju svoj puni smisao i pravilno usmerenje. Dakle, osnovna pretpostavka za zdravu misionarsku delatnost mladih laika jeste njihova ukorenjenost u liturgijsko-podvižničkom životu. Ukoliko je ta premisa zadovoljena, onda možemo primetiti gde leže konkretni doprinosi mladih laika u misiji Crkve.

Read More