Sveti Nikola

Sveti-NikolaSveti Nikolaj Čudotvorac, arhiepiskop mirlikijski. Ovaj slavni svetitelj, slavljen je i danas po celome svetu, bi jedinac sin u svojih znamenitih i bogatih roditelja, Teofana i None, žitelja grada Patare, u Likiji. Kao jedinca sina, darovanog im od Boga, oni opet posvetiše Bogu, i time dadoše ga Bogu kao uzdarje. Duhovnom životu nauči se sveti Nikolaj kod svog strica Nikolaja, episkopa patarskog, i zamonaši se u manastiru Novi Sion, osnovanom tim istim stricem njegovim. Po smrti roditelja Nikolaj razdade nasleđeno imanje siromasima ne zadržavajući ništa za sebe. Kao sveštenik u Patari beše se pročuo svojim milosrđem, mada on brižljivo skrivaše svoja milosrdna dela ispunjujući reč Gospodnju: „Da ne zna levica tvoja što čini desnica tvoja“ (Mt 6, 3). Kada se predade samoći i bezmolviju, smišljajući da tako do smrti proživi, dođe mu glas sviše: „Nikolaje, pođi na podvig u narod, ako želiš biti od Mene uvenčan“. Odmah potom čudesnim Promislom Božjim bi izabran za arhiepiskopa grada Mira u Likiji. Milostiv, mudar, neustrašiv, sveti Nikolaj bio je pravi pastir dobri stadu svome.

U vreme gonjenja hrišćana pod Dioklecijanom i Maksimijanom bačen u tamnicu, no i u tamnici poučavaše ljude zakonu Božjem. Prisustvovao Prvom vaseljenskom saboru u Nikeji, i, iz velike revnosti prema istini, udario rukom jeretika Arija. Zbog toga dela bi uklonjen sa Sabora i od arhijerejske službe sve dok se nekolicini prvih arhijereja na Saboru ne javi sam Gospod Hristos i Presveta Bogorodica i ne objaviše Svoje blagovolenje prema Nikolaju.

Read More

Sv. Vladika Nikolaj – Beseda o neutralnima

vladika.nikolajEvo nam opet Vidovdana. Evo dana, koji nikad neće postati noć dokle god Srbi budu bili hrišćanski narod, ljubitelji Krsta i slobode. Jer ovaj dan je pokazao cenu carstva nebesnoga. I zemaljsko carstvo ne dobija se jeftino, a Turci ga nisu jeftino platili. Ali je nebesno carstvo mnogo skuplje, i Lazar ga je platio žrtvovanjem sebe i cele srpske vojske.

Evo dana, kada je jedan hrišćanski narod sve izgubio i dobio više od izgubljenoga. Evo dana, koji kao strašni sud visi nad narodom istovremeno blagosiljajući i proklinjući. Koga blagosilja Vidovdan? One, koji verom Hristovom žive i dišu, i za Hristovu veru stradaju i ginu. Koga proklinje? Proklinje neutralce. Potrebno je ovo naročito istaći, jer je korisno za naše dane. I sam Bog odbacio je kao proklete one, koji su neutralni u presudnim borbama između Hrista i antihrista. Svedočanstvo o tome nalazimo u poslednjoj knjizi Svetoga Pisma, gde Hristos zapoveda evanđelistu Jovanu, da napiše crkvu u Laodikiji i da kaže: „Znam da nijesi ni studen ni vruć. O da si studen ili vruć! No, kako nijesi ni studen ni vruć, izbljuvaću te.“

Read More

Uloga mladih u misiji crkve

mladi i crkvaMisionarski zadatak Srpske Pravoslavne Crkve danas je nemoguće ostvariti van aktivnog učešća ocrkovljenih mladih ljudi i tu nema spora. Dakle, kada mlade ljude već privedemo Crkvi i kada oni osete taj blagodatni život i nauče onoliko koliko je potrebno o životu u Hristu, potrebno je da ih uključimo u služenje Crkvi. Ono što je sporno i za diskusiju jeste pre svega način služenja mladih toj misiji. Čini nam se uputnim da zarad temeljnosti razložimo ovu problematiku na dve velike oblasti: ulogu odnosno mladih iz vernog naroda Božijeg i ulogu mladih u okviru jerarhije (đakona i sveštenika pre svega). Pored toga, potrebno je već na početku usvojiti koncept po kome misionarski zadatak može doneti prave plodove jedino ukoliko se postiže iz liturgijske zajednice kao osnove. Na taj način se izbegavaju sektaška stremljenja i zastranjenja, koja se na početku često pravdaju hitnim potrebama vremena, ali koja na kraju uvek vode devijacijama i to upravo zbog „samostalnosti“ zarad „efikasnosti“.

Naime, često smo svedoci da se zarad nekakvog aktivizma koji se samo zaodeva u odežde misije, mladi više vole da učestvuju u raznim akcijama ili da prisustvuju virtuelnim internet sabranjima nego da budu aktivni liturgijski članovi Crkve. To je veliki problem o kome itekako treba govoriti. Sa druge strane, ukoliko su mladi ukorenjeni u liturgijskom etosu, misionarske aktivnosti van liturgije dobijaju svoj puni smisao i pravilno usmerenje. Dakle, osnovna pretpostavka za zdravu misionarsku delatnost mladih laika jeste njihova ukorenjenost u liturgijsko-podvižničkom životu. Ukoliko je ta premisa zadovoljena, onda možemo primetiti gde leže konkretni doprinosi mladih laika u misiji Crkve.

Read More

Putevi i greške početnika

krstJapanska izreka glasi: «Kada se u porodici rađa dete, cela porodica uči da govori».

Parafrazirajući ovu istočnu mudrost, može se nažalost reći: «Kada se u porodici pojavi hrišćanin, svi njegovi bližnji postaju mučenici». Ako sada ove redove čita neko od tvojih bližnjih, mislim da će se složiti sa mnom. Ako ih čita jedan od takvih hrišćana onda neću dobiti titulu manju od klevetnika. Neću saosećati sa prvim – mučenicima nije potrebno saosećanje, neću se takodje ni opravdavati pred drugim (to je potpuno nekorisno i čak štaviše nebezopasno). Prosto želim da podelim sa vama razmišljanja, koja su mi se nakupila tokom mog «hrišćanstva». Onima koji se čude zbog čega sam reč hrišćanstvo stavio pod navodnike, reći ću da ona bez navodnika priliči svetima, i neka me ne okrivljuju zbog smirenoslovlja.

Ali pre svega o terminima. Sve te duhovne bolesti, o kojima će se niže govoriti, nazivaću jednom rečju: «neofitstvo». Možda je to nepravilno – objedinjavati bolesti, koje imaju različito poreklo i tok. Verovatno je to nenaučno. Ali moj članak nije naučni traktat, već reakcija živog organizma na bol.

U Crkvi se formirala tradicija, prema kojoj se smatra da je neofit – čovek, koji nije u Crkvi deset godina već manje. Ali stvar nije toliko u vremenu. Taj period se može skratiti. Može li se zaobići? Ne znam. Nisam uveren. U krajnjoj meri, svi moji poznanici i ja sam, u prvom redu, prošli kroz taj vremenski period, kada smo se nekome činili tako uzvišeni i predivni. Predivni, zbog toga što Gospod novokrštenom, ocrkvoljenom čoveku, prema rečima Makarija Velikog, daje zalog Svetog Duha. Ali ljudima koji nas okružuju u tom periodu naše duhovne mladosti, se smrklo pred očima od pouka, farisejskih molitvi i navodjenja u pravoslavlje.

Read More