Monaška Bogosluženja

MonasiU manastirima su se, kao što je bilo i za očekivati, razvila mnogobrojnija, duža i složenija bogosluženja dnevnog kruga. Monasi su imali, kao svoje glavno delo, služenje Bogu, živeli su oko hrama, a manastirska „poslušanja“ su bila regulisana na osnovu tipika bogosluženja. U parohijama je suprotno, odnosno bogosluženja su bila podređena svakodnevnim poslovima vernika. Monaška bogosluženja su, naročito posle razvoja himnografije i sistema praznika, postala sadržajno veoma bogata, bogoslovski duboka, ali zato i prilično složena. Psaltir je i ovde postao osnovno jezgro bogosluženja. Psapmi se obično čitaju antifonski ili ih čita cela monaška zajednica, ali bez pripeva, nego stih za stihom. Monasi su Psaltir znali napamet. Među poslednje stihove psalama ubacivani su tropari (stihire).- Isti je slučaj i sa devet biblijskih pesama na jutrenji, u koje su umegani tropari kanona. U kontinuiranom pojanju Psalšra, koji je podeljen na dvadeset katizmi, koje bi se otpsnale jednom ili dvaput u toku nedelje, ili čak jednom dievno, posle pojanja triju celina (antifona) psalama, koje su pevane antifonski od strane svih, umetani su fopari u cilju predaha bratije, takozvani „sjedalni“. Ι.οι osluženje je obuhvatalo čitanje iz svetootačkih tekstova, sinaksara i čitanja iz Svetog pisma, molebana, itd. Dko je bratstvo imalo sveštenika, proiznošene su i jektenije na svojim mestima, a ako ne, onda je bogosluženje pršilo samo bratstvo. Pevani tipik nije imao ovu elastičnost.

Read More

Monaška uredba

hramUREDBA ZA UNUTRAŠNJI I SPOLJAŠNJI MANASTIRSKI ŽIVOT

I  OPŠTE ODREDBE

Čl. 1 Srpski pravoslavni manastiri su sveštena mesta, sa hramom i drugim zdanjima, kao obitelji muških ili ženskih lica koja su udružena u jednu duhovnu zajednicu monaškim zavetima i posvećena molitvi i radu.

Manastiri su sastavni deo Srpske pravoslavne crkve i služe određenim duhovnim i dobrotvornim svrhama. Oni stoje pod najvišom vlašću Svetog arhijerejskog sabora Srpske pravoslavne crkve, koji im propisuje disciplinska i druga pravila. Neposrednu vlast nad njima i njihovim bratstvom ima eparhijski arhijerej kao vrhovni nastojatelj i nadzornik svih manastira u svojoj eparhiji (4 Kan. IV Vas. Sabora, čl. 208 Ustava Srpske pravoslavne crkve).

Čl. 2 Manastiri mogu biti muški ili ženski, ne mešoviti, i svi su opštežiteljni. Njihovu monašku zajednicu, sačinjavaju:

1)    bratstvo (velikoshimni, maloshimni i rasoforni monasi) i

2)    iskušenici.

Čl. 3 Osnivanje novih, spajanje ili ukidanje postojećih, kao i pretvaranje muških manastira u ženske i ženskih u muške vrši eparhijski arhijerej i o tome izveštava Sveti arhijerejski sinod.

Čl. 4 Metosi su odvojena manastirska imanja sa hramom, ili bez hrama. Oni su sastavni deo svojih manastira i pod njihovom su upravom.

            U sporazumu s bratstvom manastira, tu mogu biti i pojedine kelije za monahe strožijeg, usamljeničkog života. Takvi monasi, po sporazumu sa bratstvom manastira, mogu se izdržavati samostalno, ili na drugi način.

Read More

Crkvena jerarhija

HristosKada govorimo o crkvenoj jerarhiji, o njenim bogočovečanskim vrednostima i i dimenzijama, jerarhija je od Večnog Arhijereja, Bogočoveka Gospoda Isusa Hrista.. Zato je Bogočovečnost i suština i merilo Jerarhije, Jerarhičnosti. Ona je od Njega, i On je u njoj ( Ef. 4, 11-13) Otuda gde god je Bogočovek Isus Hristos – Večni Arhijerej, tamo je jerarhija i večno sveštenstvo ( Lk. 10, 16) Hristos je Arhijerej koji stoji na čelu nebeske jerarhije i čitavog zemaljskog sveštenstva .Jerarhija svoj početak ima u Starom Zavetu, ali ne u činu Aronovom već po “ činu Melhisedekovu“ ( Jevr. 5, 6). Melhisedekcar Salimski jeste čovek koji je praobraz Hrista Večnog Arhijereja. Ovo nam potvrđuju i reči Ap. Pavla koji kaže da je Hristos “ Sveštenik po činu Melhisedekovu, a ne po činu Aronovu.“ ( Jevr. 7, 12 ). Melhisedek je jedini car i sveštenik Boga Višnjega. On je u sebi objedinio dva dara: carsko i svešteničko. Melhisedek je praslika Hristova :

– On se naziva “ car pravde“ a znamo da se taj naziv odnosi na Hrista.;
– Melhisedek je car Salimski tj. car mira i ovo ukazuje na Hrista jer je On “ Bog mira „( Fil. 4, 9).;
– Za Melhisedeka se kaže da “ njegovi dani nemaju početka niti mu život ima svršetka“ a znamo da je Bog Logos Drugo Lice Svete Trojice, i On je nadvremen i večan;
– Za Melhisedeka se kaže da je “ bez oca, bez matere, bez rodoslova“. (Jevr. 7, 3) i ove tri karakteristike se odnose na Hrista Tj. na njegovu Božansku prirodu;
– Melhisedekovo sveštenstvo je večno kao i Hristovo.
– Melhisedek nema naslednike: Njegovo sveštenstvo je uzvišenije od levitskog ( Jevr. 7, 4 – 10).
– Melhisedek je pred Avrama izneo hleb i vino, što predstavlja paobraz Tela i Krvi Hristove.
– Kada se sve pogleda povezanost između Melhisedeka i Hrista postoji. Melhisedek je obrazac a Hristos je Istina. Hristos je središnja ličnost za koju je vezana tajna novozavetnog sveštenstva i novozavetne jerarhije.
Apostol Pavle kada u poslanici Jevrejima kaže da veće blagosilja manje (Jevr. 7, 7 ) u teologiji ovo nije došlo do izražaja, dok nije Dionisije Areopagit rekao da crkvena jerarhija podražava nebesku jerarhiju.

Read More

Pravila posta

Andjeo cuvar

Crkva uči da je post važno sredstvo za duhovni i telesni život i zdravlje.
Telesni post ne koristi ako nije vezan sa duhovnim postom kaže sveti Jovan Zlatousti: „Ne govori mi: Toliko dana sam postio, nisam jeo ovo ili ono, nisam pio vina, išao sam u gruboj haljini; nego kaži nam da li si od gnevnog čoveka postao tih, od žestokog – blag. Ako si iznutra pun zlobe, zašto si telo mučio? Ako je u tebi zavist i ljubav prema sticanju, da li je od koristi što si pio samo vodu? Ako je duša, koja je gospodarica tela, zabludela, zašto kažnjavaš slugu njezinog – svoje telo? Ne hvali se telesnim postom, jer on sam ne uzdiže na nebo bez molitve i milostinje“.

Na pitanje: koja je mera posta? sv.Vasilije Veliki odgovara: „U duhovnom postu mera je jedna i važna za sve – potpuno udaljenje od svega što vodi grehu. A što se tiče uzdržavanja od hrane, tu su mera i način upotrebe različiti: zavise kod svakoga od njegovog uzrasta, zanimanja i stanja tela. Zato je nemoguće podvesti pod jedno pravilo sve koji se nalaze u školi pobožnosti. No, odredivši meru uzdržanja za zdrave podvižnike, mi prepuštamo razboritosti nastojatelja da u tome vrši pametne izmene. Hranu pak bolesniku, ili umornome od teških radova, ili onome koji ide na težak rad, na put ili na kakav bilo težak posao, nastojatelji su dužni udešavati prema potrebi. Jer nije pametno, uzimajući hranu za održavanje tela i smetati mu u vršenju zapovesti. U svakoj vrsti hrane treba pretpostavljati onu koja se lakše nabavlja, da se ne bismo, pod izgovorom posta, paštili oko spremanja omiljenih i skupih jela“

Sveta Crkva je ustanovila postove:
1) Opšte postove obavezne za sve hrišćane. To su: Uskršnji post, Apostolski, Bogorodični i Božićni post, zatim sreda i petak preko cele godine, Vozdviženje Časnog Krsta, Usekovanje i navečerje Bogojavljenja ( Krstovdan ).
2) Mesni post ustanovljen na pojedinim mestima povodom kakve nesreće, poplave, bolesti i slično.
3) Poseban post po naročitom običaju ili po nalogu duhovnika.

Read More