Монашка Богослужења

MonasiУ манастирима су се, као што је било и за очекивати, развила многобројнија, дужа и сложенија богослужења дневног круга. Монаси су имали, као своје главно дело, служење Богу, живели су око храма, а манастирска „послушања“ су била регулисана на основу типика богослужења. У парохијама је супротно, односно богослужења су била подређена свакодневним пословима верника. Монашка богослужења су, нарочито после развоја химнографије и система празника, постала садржајно веома богата, богословски дубока, али зато и прилично сложена. Псалтир је и овде постао основно језгро богослужења. Псапми се обично читају антифонски или их чита цела монашка заједница, али без припева, него стих за стихом. Монаси су Псалтир знали напамет. Међу последње стихове псалама убацивани су тропари (стихире).- Исти је случај и са девет библијских песама на јутрењи, у које су умегани тропари канона. У континуираном појању Псалшра, који је подељен на двадесет катизми, које би се отпснале једном или двапут у току недеље, или чак једном диевно, после појања трију целина (антифона) псалама, које су певане антифонски од стране свих, уметани су фопари у циљу предаха братије, такозвани „сједални“. Ι.οι ослужење је обухватало читање из светоотачких текстова, синаксара и читања из Светог писма, молебана, итд. Дко је братство имало свештеника, произношене су и јектеније на својим местима, а ако не, онда је богослужење пршило само братство. Певани типик није имао ову еластичност.

Read More

Монашка уредба

hramУРЕДБА ЗА УНУТРАШЊИ И СПОЉАШЊИ МАНАСТИРСКИ ЖИВОТ

I  ОПШТЕ ОДРЕДБЕ

Чл. 1 Српски православни манастири су свештена места, са храмом и другим здањима, као обитељи мушких или женских лица која су удружена у једну духовну заједницу монашким заветима и посвећена молитви и раду.

Манастири су саставни део Српске православне цркве и служе одређеним духовним и добротворним сврхама. Они стоје под највишом влашћу Светог архијерејског сабора Српске православне цркве, који им прописује дисциплинска и друга правила. Непосредну власт над њима и њиховим братством има епархијски архијереј као врховни настојатељ и надзорник свих манастира у својој епархији (4 Кан. IV Вас. Сабора, чл. 208 Устава Српске православне цркве).

Чл. 2 Манастири могу бити мушки или женски, не мешовити, и сви су општежитељни. Њихову монашку заједницу, сачињавају:

1)    братство (великосхимни, малосхимни и расофорни монаси) и

2)    искушеници.

Чл. 3 Оснивање нових, спајање или укидање постојећих, као и претварање мушких манастира у женске и женских у мушке врши епархијски архијереј и о томе извештава Свети архијерејски синод.

Чл. 4 Метоси су одвојена манастирска имања са храмом, или без храма. Они су саставни део својих манастира и под њиховом су управом.

            У споразуму с братством манастира, ту могу бити и поједине келије за монахе строжијег, усамљеничког живота. Такви монаси, по споразуму са братством манастира, могу се издржавати самостално, или на други начин.

Read More

Црквена јерархија

HristosКада говоримо о црквеној јерархији, о њеним богочовечанским вредностима и и димензијама, јерархија је од Вечног Архијерејa, Богочовека Господа Исуса Христа.. Зато је Богочовечност и суштина и мерило Јерархије, Јерархичности. Она је од Њега, и Он је у њој ( Еф. 4, 11-13) Отуда где год је Богочовек Исус Христос – Вечни Архијереј, тамо је јерархија и вечно свештенство ( Лк. 10, 16) Христос је Архијереј који стоји на челу небеске јерархије и читавог земаљског свештенства .Јерархија свој почетак има у Старом Завету, али не у чину Ароновом већ по “ чину Мелхиседекову“ ( Јевр. 5, 6). Мелхиседекцар Салимски јесте човек који је праобраз Христа Вечног Архијереја. Ово нам потврђују и речи Ап. Павла који каже да је Христос “ Свештеник по чину Мелхиседекову, а не по чину Аронову.“ ( Јевр. 7, 12 ). Мелхиседек је једини цар и свештеник Бога Вишњега. Он је у себи објединио два дара: царско и свештеничко. Мелхиседек је праслика Христова :

– Он се назива “ цар правде“ а знамо да се тај назив односи на Христа.;
– Мелхиседек је цар Салимски тј. цар мира и ово указује на Христа јер је Он “ Бог мира „( Фил. 4, 9).;
– За Мелхиседека се каже да “ његови дани немају почетка нити му живот има свршетка“ а знамо да је Бог Логос Друго Лице Свете Тројице, и Он је надвремен и вечан;
– За Мелхиседека се каже да је “ без оца, без матере, без родослова“. (Јевр. 7, 3) и ове три карактеристике се односе на Христа Тј. на његову Божанску природу;
– Мелхиседеково свештенство је вечно као и Христово.
– Мелхиседек нема наследнике: Његово свештенство је узвишеније од левитског ( Јевр. 7, 4 – 10).
– Мелхиседек је пред Аврама изнео хлеб и вино, што представља паобраз Тела и Крви Христове.
– Када се све погледа повезаност између Мелхиседека и Христа постоји. Мелхиседек је образац а Христос је Истина. Христос је средишња личност за коју је везана тајна новозаветног свештенства и новозаветне јерархије.
Апостол Павле када у посланици Јеврејима каже да веће благосиља мање (Јевр. 7, 7 ) у теологији ово није дошло до изражаја, док није Дионисије Ареопагит рекао да црквена јерархија подражава небеску јерархију.

Read More

Правила поста

Andjeo cuvar

Црква учи да је пост важно средство за духовни и телесни живот и здравље.
Телесни пост не користи ако није везан са духовним постом каже свети Јован Златоусти: „Не говори ми: Толико дана сам постио, нисам јео ово или оно, нисам пио вина, ишао сам у грубој хаљини; него кажи нам да ли си од гневног човека постао тих, од жестоког – благ. Ако си изнутра пун злобе, зашто си тело мучио? Ако је у теби завист и љубав према стицању, да ли је од користи што си пио само воду? Ако је душа, која је господарица тела, заблудела, зашто кажњаваш слугу њезиног – своје тело? Не хвали се телесним постом, јер он сам не уздиже на небо без молитве и милостиње“.

На питање: која је мера поста? св.Василије Велики одговара: „У духовном посту мера је једна и важна за све – потпуно удаљење од свега што води греху. А што се тиче уздржавања од хране, ту су мера и начин употребе различити: зависе код свакога од његовог узраста, занимања и стања тела. Зато је немогуће подвести под једно правило све који се налазе у школи побожности. Но, одредивши меру уздржања за здраве подвижнике, ми препуштамо разборитости настојатеља да у томе врши паметне измене. Храну пак болеснику, или уморноме од тешких радова, или ономе који иде на тежак рад, на пут или на какав било тежак посао, настојатељи су дужни удешавати према потреби. Јер није паметно, узимајући храну за одржавање тела и сметати му у вршењу заповести. У свакој врсти хране треба претпостављати ону која се лакше набавља, да се не бисмо, под изговором поста, паштили око спремања омиљених и скупих јела“

Света Црква је установила постове:
1) Опште постове обавезне за све хришћане. То су: Ускршњи пост, Апостолски, Богородични и Божићни пост, затим среда и петак преко целе године, Воздвижење Часног Крста, Усековање и навечерје Богојављења ( Крстовдан ).
2) Месни пост установљен на појединим местима поводом какве несреће, поплаве, болести и слично.
3) Посебан пост по нарочитом обичају или по налогу духовника.

Read More