Крсну Славу не остављај

krsna slavaСавремена наука је доказала да у човековом мозгу постоји део за веру. Човек је, дакле, „програмиран“ од Творца да верује. И још је доказано да кад се човеку одузме тај део, кад човек престане да верује он је као осакаћен, недостаје му један део и то на најважнијем месту, у глави. Такав човек, инвалид, целог живота тежи да ту празнину попуни, па је попуњава вером у разне философије, идеологије. Бога замењује људима, па се догађа да милиони људи деценијама прихватају клиничке лудаке и обичне зликовце као богове. Савремени сатанисти се зато труде да прво човека убеде да Бог не постоји, онда ту празнину лако попуњавају идолима јер она вапи да буде попуњена. До чега то све доводи гледали смо својим очима. Одузму веру у Бога, па усаде веру у човека- идола, одузму љубав па усаде мржњу, и резлтати су поразни. Због тога треба да се држиш чврсто своје, проверене православне вере. То је изворна хришћанска религија, непромењено Христово учење да богољубив човек мора бити и човекољубив. Бог је несебична љубав, и заиста, сва жива бића на земљи осећају љубав, биљке брже расту ако их волите, животиње осећају да ли их волите, а тек човек! Па он све што у животу ради, ради само зато да би га неко макар мало волео. Српска национална свест, државност, стваралаштво, добијају замах управо са хришћанством. Наше самопоуздање је везано за Православље. У њему, са светим Савом, ми смо ушли у вишу фазу свога постојања. Суштину те нове самосвести чини Православна црква од самих почетака до данас. То су, наравно, знали и непријатељи па су најпре јуришали на нашу веру и Цркву. Присиљавали су наше људе да се своје вере одричу и да прелазе у њихове кривославне вере, пошто, чим се баве насиљем ту нема Светог Духа слободе, то је обичан сатанизам. Многи Срби су се из страха за голи живот или штитећи децу, приклонили мухамеданству, папизму, комунизму. На жалост, неки су то радили и из користољубља, то су они „плахи и лакоми, млијеко их српско разгубало“ како их прокле Његош. Зато се молимо Богу да им опрости, да се врате своме народу или бар престану да му чине зло. Цркве су нам палили, рушили, а данас пуштају да пропадају. Друкчији методи а резултати исти. Данас се догодило и нешто што у ранијим временима никоме није успело, чак ни Турцима, да заваде Цркву изнутра, да је поделе, успели су да је политизују, па имамо две самовољно одвојене црквене групације: у нашој Македонији и у нашем исељеништву. То су напрслине у самим темељима куће и зато су најопасније.

Read More

Свети Никола

Sveti-NikolaСвети Николај Чудотворац, архиепископ мирликијски. Овај славни светитељ, слављен je и данас по целоме свету, би јединац син у својих знаменитих и богатих родитеља, Теофана и Ноне, житеља града Патаре, у Ликији. Као јединца сина, дарованог им од Бога, они опет посветише Богу, и тиме дадоше га Богу као уздарје. Духовном животу научи се свети Николај код свог стрица Николаја, епископа патарског, и замонаши се у манастиру Нови Сион, основаном тим истим стрицем његовим. По смрти родитеља Николај раздаде наслеђено имање сиромасима не задржавајући ништа за себе. Као свештеник у Патари беше се прочуо својим милосрђем, мада он брижљиво скриваше своја милосрдна дела испуњујући реч Господњу: „Да не зна левица твоја што чини десница твоја“ (Мт 6, 3). Када се предаде самоћи и безмолвију, смишљајући да тако до смрти проживи, дође му глас свише: „Николаје, пођи на подвиг у народ, ако желиш бити од Мене увенчан“. Одмах потом чудесним Промислом Божјим би изабран за архиепископа града Мира у Ликији. Милостив, мудар, неустрашив, свети Николај био је прави пастир добри стаду своме.

У време гоњења хришћана под Диоклецијаном и Максимијаном бачен у тамницу, но и у тамници поучаваше људе закону Божјем. Присуствовао Првом васељенском сабору у Никеји, и, из велике ревности према истини, ударио руком јеретика Арија. Због тога дела би уклоњен са Сабора и од архијерејске службе све док се неколицини првих архијереја на Сабору не јави сам Господ Христос и Пресвета Богородица и не објавише Своје благоволење према Николају.

Read More

Св. Владика Николај – Беседа о неутралнима

vladika.nikolajЕво нам опет Видовдана. Ево данa, који никад неће постати ноћ докле год Срби буду били хришћански народ, љубитељи Крста и слободе. Јер овај дан је показао цену царства небеснога. И земаљско царство не добија се јефтино, а Турци га нису јефтино платили. Али је небесно царство много скупље, и Лазар га је платио жртвовањем себе и целе српске војске.

Ево дана, када је један хришћански народ све изгубио и добио више од изгубљенога. Ево дана, који као страшни суд виси над народом истовремено благосиљајући и проклињући. Кога благосиља Видовдан? Оне, који вером Христовом живе и дишу, и за Христову веру страдају и гину. Кога проклиње? Проклиње неутралце. Потребно је ово нарочито истаћи, јер је корисно за наше дане. И сам Бог одбацио је као проклете оне, који су неутрални у пресудним борбама између Христа и антихриста. Сведочанство о томе налазимо у последњој књизи Светога Писма, где Христос заповеда еванђелисту Јовану, да напише цркву у Лаодикији и да каже: „Знам да нијеси ни студен ни врућ. О да си студен или врућ! Но, како нијеси ни студен ни врућ, избљуваћу те.“

Read More

Улога младих у мисији цркве

mladi i crkvaМисионарски задатак Српске Православне Цркве данас је немогуће остварити ван активног учешћа оцрковљених младих људи и ту нема спора. Дакле, када младе људе већ приведемо Цркви и када они осете тај благодатни живот и науче онолико колико је потребно о животу у Христу, потребно је да их укључимо у служење Цркви. Оно што је спорно и за дискусију јесте пре свега начин служења младих тој мисији. Чини нам се упутним да зарад темељности разложимо ову проблематику на две велике области: улогу односно младих из верног народа Божијег и улогу младих у оквиру јерархије (ђакона и свештеника пре свега). Поред тога, потребно је већ на почетку усвојити концепт по коме мисионарски задатак може донети праве плодове једино уколико се постиже из литургијске заједнице као основе. На тај начин се избегавају секташка стремљења и застрањења, која се на почетку често правдају хитним потребама времена, али која на крају увек воде девијацијама и то управо због „самосталности“ зарад „ефикасности“.

Наиме, често смо сведоци да се зарад некаквог активизма који се само заодева у одежде мисије, млади више воле да учествују у разним акцијама или да присуствују виртуелним интернет сабрањима него да буду активни литургијски чланови Цркве. То је велики проблем о коме итекако треба говорити. Са друге стране, уколико су млади укорењени у литургијском етосу, мисионарске активности ван литургије добијају свој пуни смисао и правилно усмерење. Дакле, основна претпоставка за здраву мисионарску делатност младих лаика јесте њихова укорењеност у литургијско-подвижничком животу. Уколико је та премиса задовољена, онда можемо приметити где леже конкретни доприноси младих лаика у мисији Цркве.

Read More