Zašto atonski monasi ne boluju od raka

Ovu nevjerovatnu činjenicu prvo su uočili grčki ljekari, ubrzo su im se pridružili naučnici iz cijelog svijeta, rezultat ozbiljnog naučnoistraživačkog rada, koji od 1962. godine traje do danas, pokazao je da monasi manastira Atos ne boluju od raka.

​I ne samo da ne boluju, već nikad nijesu ni bolovali. Ovaj zaključak je dobijen ispitivanjem ostataka, čija starost varira u opsegu od nekoliko hiljada godina.

Da bi objasnili ovu začuđujuću činjenicu bilo je iznešeno mnogo različitih teorija od kojih je na kraju, pravo na postojanje dobila samo jedna:

Da izbjegnu ovu opasnu bolest atonskim monasima pomaže njihova ishrana i svakodnevni život, koji će biti razmatran u nastavku …

​Ispostavilo se da oni ne jedu meso, ali jedu puno povrcća i vocća, takođe vecći dio godine se pridržavaju strogog posta.

Read More

Filiokve kao osnova latinskog platonizma

Dositej Hilandarac

Aleksej Losev – Preveo: Dositej Hilandarac
Filiokve (Filioque) kao osnova latinskog platonizma (aristotelizma)

Pitanje se, prema tome, tiče, uzajamnog odnosa Lica Božanstva. Po opšteprihvaćenom učenju Otaca na Istoku, Otac rađa Sina, Sam budući nerođen, Sin se rađa od Oca, Duh Sveti ishodi od Oca. Ja sam već jednom rasvetlio dijalektički smisao te terminologije: prva ipostas – apsolutno jedino, jedno; druga ipostas – ejdos [είδος], ideja, smisao, reč; rođenje – oformljenje, razdeljivanje nerazdelnog jedinstva u svom drugobiću (jer je samo oformljenje u dijalektici već ujedinjenje s drugobićem); treća ipostas – formiranje ejdosa, smisla, njegovo tvoračko i dinamičko samopotvrđivanje; „ishođenje“ (εκπόρευσις) je već prebivanje prvoga jednog u drugobiću, a ne samo prosto njegovo izvođenje u drugobiće, i ne prosto prebivanje, nego njegova određena forma, a baš: rasprostiranje, neizmenljivo i neprekidno, napregnuto-dinamičko stvaralaštvo i trajanje. Razume se, za hrišćanstvo se ta unutartrojična dijalektika završava izvan tvari i pre nje; i drugobiće, o kojem se ovde govori, jeste samo princip razlikovanja, imanentno svojstvene prirode Božanstva. Imajući u vidu te dijalektičke postavke i termine, pogledajmo kakav bi smisao bilo moguće uneti u katoličko Filioque.

Read More

Apokalipsa – sve što treba da znamo o kraju sveta

Čitajući Otkrovenje Jovanovo upoznali smo se sa drugom stranom hrišćanskog učenja predstavljenim kroz apokaliptičke slike. Za razliku od ostalih delova Novog zaveta, ovo učenje usvojilo je tajanstvenu formu čije tumačenje je za bogoslove predstavljalo veliki izazov. Tako je za čoveka Otkrovenje postalo poput misteriozne kutije date na čuvanje, ali čiji sadržaj njemu nije poznat.

Bilo je ljudi koji su ipak pokušali da izdaju poverenje i otvore kutiju, a za rezultat su razvili pogrešno učenje, ne znajući da tako idu od Gospoda. Takvi ljudi su opsesivno pokušavali da proračunaju datum Apokalipse, a simbole koji čine Otkrovenje doslovno su tumačili kao jedinstvene događaje i ličnosti. Međutim, slike opisane u Apokalipsi ne treba da vežemo za pojedinačne stvari, već da ih posmatramo kao prototipe događaja koji su se događali u istoriji i koji će se vrlo verovatno dogoditi i u budućnosti. Ovo je veoma važno kako ne bismo svaki strašan događaj panično tumačili kao znak Apokalipse.

Read More

Moderni svet i pornografija

„Ne varajte se: ni bludnici, ni idolopoklonici, ni preljubnici, ni rukobludnici, ni muželožnici, ni lakomci, ni lopovi, ni pijanice, ni opadači, ni otimači, neće naslediti Carstvo Božije.“ (1. Kor. 6, 10)

Moderni svet je srozao sliku žene u sliku bludnice. Čineći to, muškarac je i sam postao bludnik, a čitav moral ljudskoga roda se sunovratio u bezdane podljudskosti. Nekada je devstvenost bila smatrana vrlinom, ali u ovom posunovraćenom vremenu devstvenost se smatra znakom slabosti. Zašto je to tako? Kako je ljudski rod zapao u takvo sunovratno stanje? To se dogodilo zbog toga što je čovek u sebi uništio ikonu Božiju. I ljudi su umesto Boga, počeli da obožavaju plot.

Živimo u svetu koji je uništio pojam Ljubavi. Posledice ovakvog čina jesu zahladneli odnosi među ljudima, usamljenost, depresija, alkoholizam, narkomanija, ali najsnažnija jeste što je Ljubav zamenjena – razvratom. Gubljenjem vere u istinsku Ljubav i žrtvu, moderni čovek druge ljude prestaje da gleda kao braću i sestre, kao nekog kome je potrebna njegova ljubav i pažnja, već kao protivnike ili kao objekat zadovoljenja svojih strasti.

Read More