O селу Церовица

ПРОТА КОСТА АНЂЕЛИЋ

Овдје је оргинални текст Сарајевског Листа из давне 1891 јавна захвалност Високој земаљској влади у Сарајево. за изградњу цркве на Гојаковцу угледног, проте Косте Анђелића, син свештеника Васе Анђелића. Прота Коста узео је на себе сву одговорност. Успио је од аустријских власти да добије одобрење за изградњу цркве. Са још неколико угледних људи прота креће на пут. Ишао је од мјеста до мјеста по свој Босни и Херцеговини сакупљајући добровољне прилоге. Уподухвату је и успио. Одмах се приступило изградњи цркве. Xрам је посвећен Св. апостолима Петру и Павлу.

Прота Коста Анђелић

kandiloandelic-kostaОвдје је оргинални текст Сарајевског Листа из давне 1891 јавна захвалност Високој земаљској влади у Сарајево. за изградњу цркве на Гојаковцу угледног, проте Косте Анђелића, син свештеника Васе Анђелића. Прота Коста узео је на себе сву одговорност. Успио је од аустријских власти да добије одобрење за изградњу цркве. Са још неколико угледних људи прота креће на пут. Ишао је од мјеста до мјеста по свој Босни и Херцеговини сакупљајући добровољне прилоге. У том подухвату је и успио. Одмах се приступило изградњи цркве. Xрам је посвећен Св. апостолима Петру и Павлу.


Пројекат рада из Сарајева од Велибора Миливојевића

Rad-Velibor-MilivojevicАНТИМИНС (лат анте-мнеса) умјесто трпезе јесте литургијско платно на којем је представљено страдање Христово И полагање у гроб а налази се на часној трпези у олтару.На њему се врши Света Литургија у себи има део моштију светитеља или мученика И носи потписе надлежног епископа.Првобитна традиција хришћанских заједница јесте даје антиминс замјењивао освећени олтар бивши обавезним за Литургију. Освћени антиминс са ушивеним моштима представља небеску Цркву на којој почива земаљска Црква.(по др Ј.Брији) Речник православне теологије у СПЦ преведен 1999 од стране епископа источно америчког Митрофана. Антиминс прве церовачке цркве даје сигурну представку да село Церовица као културно, вјерски центар егзистира чак од 1749 године од када се у овој самосталној парохијској заједници налази антиминс освећен од стране Архијереја Гаврила Микића. Наиме о овом податку јасно говори двоброј дабробосанског Источника у специјалном додатку двоброја за мјесец новембар децембар 1888 године у пријегледу протопрезвитерата, парохија са тачном статистиком броја кућа, душа тог времена.У протопрезвитерату тешањском под управом протопрезвитера Теодора Илића помињу се двије парохијеProta-Andelic радњанска И церовичка са свештенослужитељима Јовом Квргићем И Костом Анђелићем, заједничко за ове две парохије јесте исти антиминс И иста црква. Помиње се црква у селу Церовици на Гојаковцу у облику чадора, отвореног неба,  дрвене градње која се за вријеме службе покрива платном, безом. Црква је била посвећена Св. Апостолима Петру и Павлу. Парохија радњанска сатојала се од села Горње И доње Радње, Растуше, Осовице и Укрњице. Церовичка парохија се сатоји од села Церовице, Станара, доње и горње Остружње Витковаца, Љеба, Врела, Бобара, Блажеваца и Калошевића. У доказ наведеном шаљем вам скениране дијелове часописа источник који ће ускоро цијели бит на нету у презентацији што је обиман посао и који се приводи крају захваљујући труду мог пријатеља сарајевског свештеника. Ја сам скенирао на обичном скенеру ове дијелове што се одражава на квалитет молим Вас да наведете поријекло овог извора јер је ово мој пројекат на ком радим дуги низ година. С поштовањем Велибор Д Миливојевић.

Умјетничка дјела: Рад на дрвету Чедо Зрнић, Свирање на Фрули Ибар водо Јово Чикојевић,
Изворна пјесма Кућо моја Јован и Анђа Васиљевић.

Rad-Cedo-ZrnicaЦеровица је имала и маће увек вриједне умјетнике као што су Чедо Зрнић, Јово Чикојевић, Јован и Анђа Васиљевић, и многи други, сами оцијените ова врхунска умјетничка дјела, погледајте и послушајте за сваку је похвалу Благословени били Церовачки умјетници.