Христос je проповедао и могућност других вера

samarejankaСвети Николај Српски – Да су хришћани од почетка били нетолерантни, то је факт, но то је опште познати факт код свих религија у њиховој младости и снази, од којих Хришћанство у овом погледу не чини никакав изузетак. Гладне теорије наших дана о „верској толеранцији” траже хране свуда па и у примитивном Хришћанству. С највећом неправдом траже је они на овом последњем извору. Јер ако нетолеранција значи нетрпљење два различна мишљења, која претендују оба на искључиву истинитост; ако је нетолеранција убеђење једнога човека, да је само његова вера или његова филозофија истинита међу другим неистинитим, заблудним верама и философијама, онда су и Оци Цркве били нетолерантни; нетолерантни и апостоли и мисионари хришћански, нетолерантан и сам Христос.

Да је Христос проповедао и могућност других вера поред Његове, могућност јеврејског фарисеизма, римског идолопоклонства, вавилонске митологије итд. нити би Он био осуђен на крст, нити би пак — васкрсао. Његово јеванђеље живело би краћи век него Гамалилово. Да су Апостоли толерисали друге вере, с њима би хришћанство и завршило своју историју. Да су Оци Цркве толерисали све вере и јереси својих дана, они се данас не би имали ради чега звати Оци. Да су Кирило и Методије толерисали Перуна и Стрибога поред Христа, још би се по словенским горама и степама пушили стари многобожачки жртвеници. Рим — некадашњи — толерисао је све вере своје империје, па се спустио у гроб неопојан од своје вере, јер толеришући туђе вере, он је своју изгубио. Почетак толерисања других вера, почетак је губљења своје вере“.

Слијепи Вођа

mesecinaБраћо и другови, саслушао сам све говоре па вас молим да и ви мене чујете. Сви нам договори и разговори не вреде докле год смо ми у овом неплодном крају. На овој прљуши и камену није могло рађати ни кад су биле кишне године, а камоли на овакву сушу какву ваљда нико никад није запамтио. Докле ћемо се овако састајати и напразно разговарати? Стока нам полипса без хране, а још мало па ће нам и деца скапавати од глади заједно с нама. Ми морамо изабрати други начин, бољи и паметнији. Ја мислим да је најбоље да ми оставимо овај неродни крај па да се кренемо у бели свет, да тражимо бољу и плоднију земљу јер се овако не може живети. Тако је говорио некад, на неком збору, изнемоглим гласом један од становника неког неплодног краја. Где и кад је ово било, то се, мислим, не тиче ни вас ни мене. Главно је да ви мени верујете да је то било негде и некад у неком крају, а то је доста. Оно, додуше, некад сам држао да сам целу ову ствар ја сам однекуд измислио, али мало-помало ослободих се те страшне заблуде и сад тврдо верујем да је све ово што ћу сад причати било и морало бити негде и некад, и да ја то никад и ни на који начин нисам ни могао измислити.

Слушаоци бледа, испијена лица, тупа, мутна, готово бесвесног погледа, са рукама под појасом, као да оживеше на ове мудре речи. Сваки је већ себе замишљао у каквом чаробном, рајском пределу, где се мучан и трудан рад плаћа обилном жетвом.

Read More

Црквена јерархија

HristosКада говоримо о црквеној јерархији, о њеним богочовечанским вредностима и и димензијама, јерархија је од Вечног Архијерејa, Богочовека Господа Исуса Христа.. Зато је Богочовечност и суштина и мерило Јерархије, Јерархичности. Она је од Њега, и Он је у њој ( Еф. 4, 11-13) Отуда где год је Богочовек Исус Христос – Вечни Архијереј, тамо је јерархија и вечно свештенство ( Лк. 10, 16) Христос је Архијереј који стоји на челу небеске јерархије и читавог земаљског свештенства .Јерархија свој почетак има у Старом Завету, али не у чину Ароновом већ по “ чину Мелхиседекову“ ( Јевр. 5, 6). Мелхиседекцар Салимски јесте човек који је праобраз Христа Вечног Архијереја. Ово нам потврђују и речи Ап. Павла који каже да је Христос “ Свештеник по чину Мелхиседекову, а не по чину Аронову.“ ( Јевр. 7, 12 ). Мелхиседек је једини цар и свештеник Бога Вишњега. Он је у себи објединио два дара: царско и свештеничко. Мелхиседек је праслика Христова :

– Он се назива “ цар правде“ а знамо да се тај назив односи на Христа.;
– Мелхиседек је цар Салимски тј. цар мира и ово указује на Христа јер је Он “ Бог мира „( Фил. 4, 9).;
– За Мелхиседека се каже да “ његови дани немају почетка нити му живот има свршетка“ а знамо да је Бог Логос Друго Лице Свете Тројице, и Он је надвремен и вечан;
– За Мелхиседека се каже да је “ без оца, без матере, без родослова“. (Јевр. 7, 3) и ове три карактеристике се односе на Христа Тј. на његову Божанску природу;
– Мелхиседеково свештенство је вечно као и Христово.
– Мелхиседек нема наследнике: Његово свештенство је узвишеније од левитског ( Јевр. 7, 4 – 10).
– Мелхиседек је пред Аврама изнео хлеб и вино, што представља паобраз Тела и Крви Христове.
– Када се све погледа повезаност између Мелхиседека и Христа постоји. Мелхиседек је образац а Христос је Истина. Христос је средишња личност за коју је везана тајна новозаветног свештенства и новозаветне јерархије.
Апостол Павле када у посланици Јеврејима каже да веће благосиља мање (Јевр. 7, 7 ) у теологији ово није дошло до изражаја, док није Дионисије Ареопагит рекао да црквена јерархија подражава небеску јерархију.

Read More

Правила поста

Andjeo cuvar

Црква учи да је пост важно средство за духовни и телесни живот и здравље.
Телесни пост не користи ако није везан са духовним постом каже свети Јован Златоусти: „Не говори ми: Толико дана сам постио, нисам јео ово или оно, нисам пио вина, ишао сам у грубој хаљини; него кажи нам да ли си од гневног човека постао тих, од жестоког – благ. Ако си изнутра пун злобе, зашто си тело мучио? Ако је у теби завист и љубав према стицању, да ли је од користи што си пио само воду? Ако је душа, која је господарица тела, заблудела, зашто кажњаваш слугу њезиног – своје тело? Не хвали се телесним постом, јер он сам не уздиже на небо без молитве и милостиње“.

На питање: која је мера поста? св.Василије Велики одговара: „У духовном посту мера је једна и важна за све – потпуно удаљење од свега што води греху. А што се тиче уздржавања од хране, ту су мера и начин употребе различити: зависе код свакога од његовог узраста, занимања и стања тела. Зато је немогуће подвести под једно правило све који се налазе у школи побожности. Но, одредивши меру уздржања за здраве подвижнике, ми препуштамо разборитости настојатеља да у томе врши паметне измене. Храну пак болеснику, или уморноме од тешких радова, или ономе који иде на тежак рад, на пут или на какав било тежак посао, настојатељи су дужни удешавати према потреби. Јер није паметно, узимајући храну за одржавање тела и сметати му у вршењу заповести. У свакој врсти хране треба претпостављати ону која се лакше набавља, да се не бисмо, под изговором поста, паштили око спремања омиљених и скупих јела“

Света Црква је установила постове:
1) Опште постове обавезне за све хришћане. То су: Ускршњи пост, Апостолски, Богородични и Божићни пост, затим среда и петак преко целе године, Воздвижење Часног Крста, Усековање и навечерје Богојављења ( Крстовдан ).
2) Месни пост установљен на појединим местима поводом какве несреће, поплаве, болести и слично.
3) Посебан пост по нарочитом обичају или по налогу духовника.

Read More