Dani strasene sedmice

STRASNA SEDMICA (grčki: Μεγάλη Εβδομάδα – Velika sedmica)

Poslednja sedmica Vaskršnjeg posta pre Pashe – Vaskrsa, provodila se od najstarijih vremena u najstrožem postu. Apostolske ustanove propisuju da se ove sedmice upotrebljavaju samo hleb, so i voće, a Veliki petak i Velika subota su potpuno bez hrane. Od davnina se naziva Velikom sedmicom.

Budući da se Sveta četrdesetnica završava u petak, pred Subotu svetog i pravednog Lazara, Jerusalimska crkva je ovu subotu pribrojavala Velikoj sedmici. Svaki dan ove sedmice, naziva se u bogoslužbenim knjigama, svetim i velikim zbog svetih i velikih događaja koji su se zbili tih dana. Svaki dan ima svoju temu, a svi zajedno se provode u postu bez ulja, izuzev Velikog četvrtka koji se smatra prazničnim danom, jer je ovoga dana ustanovljena Sveta tajna Evharistije. Bogosluženje ovih dana izloženo je u Posnom triodu. Posni triod ovu sedmicu naziva Sedmicom spasonosnih stradanja. Sava, episkop šumadijski

Read More

Filiokve kao osnova latinskog platonizma

Dositej Hilandarac

Aleksej Losev – Preveo: Dositej Hilandarac
Filiokve (Filioque) kao osnova latinskog platonizma (aristotelizma)

Pitanje se, prema tome, tiče, uzajamnog odnosa Lica Božanstva. Po opšteprihvaćenom učenju Otaca na Istoku, Otac rađa Sina, Sam budući nerođen, Sin se rađa od Oca, Duh Sveti ishodi od Oca. Ja sam već jednom rasvetlio dijalektički smisao te terminologije: prva ipostas – apsolutno jedino, jedno; druga ipostas – ejdos [είδος], ideja, smisao, reč; rođenje – oformljenje, razdeljivanje nerazdelnog jedinstva u svom drugobiću (jer je samo oformljenje u dijalektici već ujedinjenje s drugobićem); treća ipostas – formiranje ejdosa, smisla, njegovo tvoračko i dinamičko samopotvrđivanje; „ishođenje“ (εκπόρευσις) je već prebivanje prvoga jednog u drugobiću, a ne samo prosto njegovo izvođenje u drugobiće, i ne prosto prebivanje, nego njegova određena forma, a baš: rasprostiranje, neizmenljivo i neprekidno, napregnuto-dinamičko stvaralaštvo i trajanje. Razume se, za hrišćanstvo se ta unutartrojična dijalektika završava izvan tvari i pre nje; i drugobiće, o kojem se ovde govori, jeste samo princip razlikovanja, imanentno svojstvene prirode Božanstva. Imajući u vidu te dijalektičke postavke i termine, pogledajmo kakav bi smisao bilo moguće uneti u katoličko Filioque.

Read More

Apokalipsa – sve što treba da znamo o kraju sveta

Čitajući Otkrovenje Jovanovo upoznali smo se sa drugom stranom hrišćanskog učenja predstavljenim kroz apokaliptičke slike. Za razliku od ostalih delova Novog zaveta, ovo učenje usvojilo je tajanstvenu formu čije tumačenje je za bogoslove predstavljalo veliki izazov. Tako je za čoveka Otkrovenje postalo poput misteriozne kutije date na čuvanje, ali čiji sadržaj njemu nije poznat.

Bilo je ljudi koji su ipak pokušali da izdaju poverenje i otvore kutiju, a za rezultat su razvili pogrešno učenje, ne znajući da tako idu od Gospoda. Takvi ljudi su opsesivno pokušavali da proračunaju datum Apokalipse, a simbole koji čine Otkrovenje doslovno su tumačili kao jedinstvene događaje i ličnosti. Međutim, slike opisane u Apokalipsi ne treba da vežemo za pojedinačne stvari, već da ih posmatramo kao prototipe događaja koji su se događali u istoriji i koji će se vrlo verovatno dogoditi i u budućnosti. Ovo je veoma važno kako ne bismo svaki strašan događaj panično tumačili kao znak Apokalipse.

Read More

Stav srpske pravoslavne crkve o starom i novom kalendaru

PITANJE: Mnogi od naših vernika, odlazeći u Grčku kao turisti i onde provodeći svoj odmor, primetili su da Grci ranije slave praznikenego mi, držeći se novog kalendara i u Crkvi. Čuo sam da i u Bugarska i Rumunska crkva drže novi kalendar.

Koji su to razlozi da oni, iako pravoslavni, drže novi kalendar kao rimokatolici, a od pravoslavnih samo mi držimo stari kalendar? Verni traže objašnjenje, pa je potrebno da o tome saznam više kako bih mogao dati zadovoljavajući odgovor.

            ODGOVOR: Svaki kalendar, koji se tokom istorije pojavio u ljudskom društvu, na njegovom višem stupnju razvića, računa sa tri osnovne jedinice vremena: danom, mesecom i godinom. Dan je osnovna prirodna jedinica vremena primetna od svih ljudi u celoj oblasti zemlje između severnog i južnog stožernika. Dan je vreme od jednog do drugog izlaska, ili zalaska sunca, ili od jednog do iudućeg prolaska sunca iznad istog merdijana, a nastaje obrtanjem Zemlje oko svoje ose. Iz praktičnih razloga ljudi su dan podelili na 24 časa, časove na minute, minute na sekunde. Od biblijskih vremena niz od sedam dana sačinjavaju jednu sedmicu.

Read More