Срби народ који изумире

Car-DusanЧувено пророчанство Митра Тарабића, да ће Срба бити толико да ће сви заједно моћи да стану под једну шљиву, могло би да се оствари већ за 250 година! Да није реч о пукој празноверици, већ о суровој статистици, потврђује податак да од 1992. године Србија бележи континуирани пад наталитета, а само током последње деценије тиме је изгубила више од 260.000 становника. Статистичари су израчунали да ће, ако се овако настави, Србија 2060. године имати 1,5 милиона становника мање него данас. Иста та рачуница каже да ће овим темпом последњи Србин у Србији умрети – 2225. године!

И поред свега, стручњаци Центра за демографска истаживања сматрају да нема места паници. Чињеница је да Србија сваке године остане без једног града величине Јагодине, Бачке Паланке, Руме или Вршца, али се са тим проблемом, по њима, суочава већина земаља Старог континента.

Према подацима објављеним у „Демографском прегледу”, аутора магистра Горана Пенева, од 2004. године у Србији се сваке године рађа тридесетак хиљада људи мање него што умре, а посебан проблем представља и чињеница да имамо све старије становништво. Просечни житељ Србије увелико је загазио у пету деценију живота, а по броју људи старијих од 65 година смо на високом четвртом месту на свету, одмах после Италије, Немачке и Грчке.

Read More

Патријарх Павле – О нашем времену

patrijarh-pavleПонављам и себи и вама, и нас је Господ послао у наше време и поставио задатке које сваки од нас треба да изврши, и у својој породици, и у друштву, и у Цркви, и у целом човечанству.

Да ли ћемо ми те задатке, понављам и говорим опет, извршити најбољом снагом коју нам је Бог дао, и најбољом вољом, то зависи од нас. Ми се често изговарамо: да смо се родили у неко сретније и боље време, и ми би били бољи.

То је само изговор! Бог нам је дао снаге кад нас је поставио у ово време које су нам потребне, уз Његову благодатну помоћ, да ми издржимо, одолимо и извршимо своје задатке.

Ако ли снаге будемо расипали на ништавне ствари, нећемо их имати за оно што је најглавније. А поред тога, живећи супротно ономе што Бог заповеда, ми нећемо хтети после да идемо Његовим путем. И отићи ћемо у супротном правцу и заслужити муку вечну. Или блаженство Царства Небескога – „што око не виде, и ухо не чу, и на срце човеку не дође, што је спремио Бог онима који га љубе“ (1 Кор. 2, 9), или муку вечну „где црв њихов не умире и огањ се не гаси“ (Мк. 9, 44). Из беседе Патријарха Павла (преузето са сајта спц).

Жртва и жртвовање

RaspeceКада је Господ носио свој Крст ка Голготи, колико њих приђе да Му помогне? Колико њих се прогура кроз злураду масу, колико њих прође између Његових непријатеља и рече: “Дај да Ти помогнем бар мало, Учитељу”? И најхрабрији се сакрише у разјареној гомили, плашећи се више за себе, него за Бога. Неки од њих су знали да се на Голготу води праведник: и Пилат, и рабини и ученици Христови. Многи у подјареној руљи нису знали да ли је пред њима праведник или злочинац. Много је у тој руљи било људи који су мрзели Исуса и не знајући у чему је Његов грех. Рекле су им њихове вође да је богохулник и они су им поверовали. Ни први ни последњи пут у историји људског рода, руља је поверовала неуким људима, а не свемогућем Господу. Одјекивао је Јерусалим: “Распни Га, распни!” Господ је корачао савијајући се под тежином Крста. Ишла је Жртва према жртвенику.

Али то му није било тешко: та Он је и био дошао међу људе да би се жртвовао. Оно што Га је растуживало то је што су Га сви одбацили, што га нико није пожалио. Самоћа се ширила око жртве. Свет је слушао урлање Зла, али није имао снаге да му се одупре. Није имао храбрости да стане раме уз раме са жртвом. Нико се није упитао, где је истина? Не зато што су се као Пилат, или наша савременица Мадлен Олбрајт скептично упитали – шта је истина? Они ту дозу цинизма и скепсе нису били достигли. Њихове вође су им дале оправдање. Вође су тврдиле да је Жртва кривац, а руља је ради свог мира то прихватила као истину. Све ради свог мира. Не треба се свађати са Римом, не треба се противити Синдриону, не треба питати зашто се нешто дешава. И фарисеји, и садукеји и римски војници – сви они гледају са неким болесним задовољстом смрт праведника.

Read More

Због чега нас Господ трпи

besjede-na-goriПре својих Страдања, беседећи са ученицима на Јелеонској гори, Господ им је открио знаке наступајућег краја света. Господ је рекао да ће последња времена бити слична стању рода људског пре потопа. Библија и Свети Оци указују на свеопште одступање људи од Бога у Нојеве дане. По речима Библије људи су постали тело, односно бездуховни (в. 1. Мојс. 6, 3). Још пре светског потопа други потоп греха и зла, који је избио из дубине пакла, потопио је земљу. Разврат, магија, поклањање демонима и ритуална убиства су земљу претворила у храм сатане. Човечанство је само себе осудило на погибељ. Морална осећања људи су толико отупела и била угушена да су они чак престали да схватају шта је грех.По речима једног Светитеља, када се Ној својим сународницима обратио са позивом на покајање, ови нису знали шта он хоће од њих, за шта треба да се кају. „Ми живимо као и сви,“ одговарали су они праведнику. Препород без покајања није могућ; због тога су људи личили на живе лешеве који су већ почели да труну. Ми живимо као сви ни за кога није било оправдања; воде потопа су сахраниле све у једном огромном гробу. Узрок општег и неизлечивог пада рода људског су били окултизам и поклоњење демонима; скривен у магији и окултизму, замаскирано, а понекад и очигледно, одржао се култ сатане са свим својим ритуалима – приношењем људи на жртву и развратом. Наше време многи људи сматрају временом препорода религије: отварају се манастири, обнављају се и граде храмови, духовна литература је постала доступна; чак и у таквим областима као што је природна наука и философија материјализам се повукао, оставивши простор другим концепцијама. Видимо да је срушена брана која је дуго затварала ток реке, али нам изгледа да се борба против Хришћанства наставља, само у другим облицима, и савремени либерализам постаје нова завојница у овој исконској борби. Ми не желимо да тврдимо да су за то одговорне било које партије или структуре – процес је превише глобалан; овде видимо сатански план не само у преносном, већ и буквалном смислу ове речи.

Read More