Монашка уредба

hramУРЕДБА ЗА УНУТРАШЊИ И СПОЉАШЊИ МАНАСТИРСКИ ЖИВОТ

I  ОПШТЕ ОДРЕДБЕ

Чл. 1 Српски православни манастири су свештена места, са храмом и другим здањима, као обитељи мушких или женских лица која су удружена у једну духовну заједницу монашким заветима и посвећена молитви и раду.

Манастири су саставни део Српске православне цркве и служе одређеним духовним и добротворним сврхама. Они стоје под највишом влашћу Светог архијерејског сабора Српске православне цркве, који им прописује дисциплинска и друга правила. Непосредну власт над њима и њиховим братством има епархијски архијереј као врховни настојатељ и надзорник свих манастира у својој епархији (4 Кан. IV Вас. Сабора, чл. 208 Устава Српске православне цркве).

Чл. 2 Манастири могу бити мушки или женски, не мешовити, и сви су општежитељни. Њихову монашку заједницу, сачињавају:

1)    братство (великосхимни, малосхимни и расофорни монаси) и

2)    искушеници.

Чл. 3 Оснивање нових, спајање или укидање постојећих, као и претварање мушких манастира у женске и женских у мушке врши епархијски архијереј и о томе извештава Свети архијерејски синод.

Чл. 4 Метоси су одвојена манастирска имања са храмом, или без храма. Они су саставни део својих манастира и под њиховом су управом.

            У споразуму с братством манастира, ту могу бити и поједине келије за монахе строжијег, усамљеничког живота. Такви монаси, по споразуму са братством манастира, могу се издржавати самостално, или на други начин.

Read More