Монашка Богослужења

MonasiУ манастирима су се, као што је било и за очекивати, развила многобројнија, дужа и сложенија богослужења дневног круга. Монаси су имали, као своје главно дело, служење Богу, живели су око храма, а манастирска „послушања“ су била регулисана на основу типика богослужења. У парохијама је супротно, односно богослужења су била подређена свакодневним пословима верника. Монашка богослужења су, нарочито после развоја химнографије и система празника, постала садржајно веома богата, богословски дубока, али зато и прилично сложена. Псалтир је и овде постао основно језгро богослужења. Псапми се обично читају антифонски или их чита цела монашка заједница, али без припева, него стих за стихом. Монаси су Псалтир знали напамет. Међу последње стихове псалама убацивани су тропари (стихире).- Исти је случај и са девет библијских песама на јутрењи, у које су умегани тропари канона. У континуираном појању Псалшра, који је подељен на двадесет катизми, које би се отпснале једном или двапут у току недеље, или чак једном диевно, после појања трију целина (антифона) псалама, које су певане антифонски од стране свих, уметани су фопари у циљу предаха братије, такозвани „сједални“. Ι.οι ослужење је обухватало читање из светоотачких текстова, синаксара и читања из Светог писма, молебана, итд. Дко је братство имало свештеника, произношене су и јектеније на својим местима, а ако не, онда је богослужење пршило само братство. Певани типик није имао ову еластичност.

Read More

Монашка уредба

hramУРЕДБА ЗА УНУТРАШЊИ И СПОЉАШЊИ МАНАСТИРСКИ ЖИВОТ

I  ОПШТЕ ОДРЕДБЕ

Чл. 1 Српски православни манастири су свештена места, са храмом и другим здањима, као обитељи мушких или женских лица која су удружена у једну духовну заједницу монашким заветима и посвећена молитви и раду.

Манастири су саставни део Српске православне цркве и служе одређеним духовним и добротворним сврхама. Они стоје под највишом влашћу Светог архијерејског сабора Српске православне цркве, који им прописује дисциплинска и друга правила. Непосредну власт над њима и њиховим братством има епархијски архијереј као врховни настојатељ и надзорник свих манастира у својој епархији (4 Кан. IV Вас. Сабора, чл. 208 Устава Српске православне цркве).

Чл. 2 Манастири могу бити мушки или женски, не мешовити, и сви су општежитељни. Њихову монашку заједницу, сачињавају:

1)    братство (великосхимни, малосхимни и расофорни монаси) и

2)    искушеници.

Чл. 3 Оснивање нових, спајање или укидање постојећих, као и претварање мушких манастира у женске и женских у мушке врши епархијски архијереј и о томе извештава Свети архијерејски синод.

Чл. 4 Метоси су одвојена манастирска имања са храмом, или без храма. Они су саставни део својих манастира и под њиховом су управом.

            У споразуму с братством манастира, ту могу бити и поједине келије за монахе строжијег, усамљеничког живота. Такви монаси, по споразуму са братством манастира, могу се издржавати самостално, или на други начин.

Read More