Stradanje hrišćana na bliskom istoku

Monasi iz Betlehema: Muslimani su pokušali da nas spale i sahrane žive!

Egipat, Jordan, Sirija i Palestina su najopasnije zemlje na svetu za hrišćane. Islam je na ivici cilja – potpuno istrebljenje i proterivanje vernika iz zemalja u kojima je hrišćanstvo nastalo. Opisuje grčki pravoslavni monah mučenje u Svetoj zemlji.

Kako izgleda život među muslimanskim Palestincima, opisuje iguman grčkog pravoslavnog manastira na zapadnom Jordanu impresivno pogledaj u video zapisu. Hierotheos je najstariji član manastira Theodosios, koji je samo 11 kilometara udaljen od Vitlejema, nalazi se u blizini grada Balt Sahur i osnovan je u 476. godini od strane monaha Theodoisosa.

Iguman Hierotheos živi od šesdesetih godina u Svetoj zemlji a 40 godina je Iguman manastira Svetog Teodosija. Za ovih 40 godina, premlaćivan je, gonjen i prećeno mu je.

Read More

Pravoslavno Monaštvo

hilandar_monasiPodrazumeva se da je život kaluđera, tj. monaha,  vezan za manastir. Monaštvo označava poseban način života u okviru Crkve kao zajednice. Svi hrišćani žele da služe Bogu, a monasi to čine tako što se izdvajaju iz sveta (grada, sela, porodice) i – u okviru Crkve – biraju život u podvigu, askezi (duhovnom vežbanju) i molitvi. Pri činu monašenja monah, između ostalog, dobija i novo ime, što znači da je on postao novi čovek, spreman da živi po zakonu Carstva Božijeg. Pošto za monaha nisu više bitne prirodne, porodične veze, on u manastiru dobija i svog duhovnog oca, starca. Postoje dva načina monaškog života – pustinjački, usamljenički način života, i opštežiteljni, zajednički život. Pustinjaci žive u isposnici, a opštežitelji u manastiru, ali je uobičajeno da kraj manastira postoje i isposnice. u koje se neki monasi povlače u usamljenički život.

KALUĐER – ili na grčkom kalogeros od καλος, što znači dobar, starac, star i označava čoveka koji je srećan u svojoj starosti. MONAH – ova reč potiče od grčke reči monaxos, što znači onaj koji živi usamljeno. LAVRA – danas ovaj termin označava veliki manastir gde je zajednički život spojen sa otšelničkim. Otkuda naziv lavra? Naime, oko oca monaštva ave Antonija, okupili su se monasi i on osniva dve monaške kolonije, jednu kod Fajuma u Tivaidi, a drugu u podnožju brda Kolcim na obali Crvenog mora. Ovi pustinjaci su živeli u malim kolibama. Njihove kolonije su nazvane Lavre, kao što se u Aleksandriji zvao jedan zabačen kraj grada koji se sastojao iz raštrkanih koliba i uzanih prolaza, uličica. A sama reč Lavra i znači: uzani prolaz, uličica.

Read More

Razgovor između pravoslavnog mirjanina i monaha

Mmonah i mirjaninkandilatriirjanin: Oče moj, smatram da sam srećan što sam kroz poznanstvo sa vama našao u vama ličnost pred kojom mogu da otkrivam svoje srce i od koje čujem iskren govor. želim, svim srcem i potpuno da pripadam Pravoslavnoj crkvi, da sledim njeno dogmatsko i moralno predanje. Sa tim ciljem nastojim da o svim predmetima predanja imam određeno mišljenje. Pogrešna mišljenja vode ka pogrešnim postupcima, a pogrešan postupak je izvor štete, pojedinačne i opšte. Objasnite mi, molim vas, značaj monaštva u Crkvi Hristovoj.

Monah: Bog neka blagoslovi vašu želju. Iz tačnog i pravilnog mišljenja nastaje sve dobro; iz izopačenog i lažnog nastaju sve nesreće. Ova misao pripada Jevanđelju. Ono nam nudi istinu kao početni razlog spasenja, a na laž ukazuje kao na početni razlog pogibije. Zašto hoćete da danas predmet našeg razgovora bude upravo monaštvo?

Mirjanin: U društvu koje ja posećujem često se povede razgovor o monaštvu, iznose se različita savremena mišljenja o njemu. Moji poznanici se skoro uvek obraćaju meni zato što sam uspostavio odnos sa duhovnim licima, i iznose želju da i ja iznesem svoje mišljenje. Želim da bliznjima dostavljam tačne podatke, i zato vas molim da mi ih saopštite.

Read More

Gospode ti si život moj

Starac-Sava pskovo-pecarskiStarac Sava Pskovo-Pečarski Gospode Ti Si Život Moj! Pouke Shi-Igumana Save.

Jedna reč o monaštvu Među starčevim duhovnim čedima bilo je mnogo javno ili tajno postriženih monaha. On kao da je bio iguman putujućeg ženskog manastira. I san mu je očigledno govorio o tome: „nastanio se u ženskom manastiru“, gde je osećao da je u svojoj sredini. Starac je mnogo voleo monaštvo i sa pobožnošću je govorio o njemu. Monaštvo je – ukras i cvet hrišćanstva. Ono svojom svetošću privlači pažnju revnitelja pobožnosti, i mnogi od njih.nadahnjujući se monaštvom i plamteći ljubavlju prema njemu, požele da postanu učesnici tog anđeoskog čina na zemlji. Ali manastira koji bi mogli da prime sve one koji to žele, naročito ženskih manastira, gotovo da nema. I šta onda da se radi? Oni tada primaju na sebe podvig tajnog monaštva. Takva odlučnost revnitelja pobožnosti je jasna: njima je monaški život po svojoj duhovnoj lepoti toliko privlačan, da su se odlučili da takav podvig, kakav je monaštvo u svetu. Osnaženi blagodaću koja deluje u njima, oni sve dalje i dalje ushode iz sile u silu, idući ka svome cilju. Starac je ovako govorio uskom krugu svojih duhovnih čeda; mnogima od njih dao je blagoslov za put tajnog monaštva. Jer i on sam je do otvaranja manastira hteo da bude tajni monah. Pri tome, onima koji su žele da prime tajni postrig govorio je: Ko u sebi ne oseća moćnu silu za ispunjavanje monaških zaveta tokom čitavog života, taj ni ne treba da daje monaške zavete, da ne bi posle bio odlučen od Hrista zbog nemara. A nekima, mada su želeli postrig, starac nije davao blagoslov. Drugima pak, koji to nisu ni očekivali, jer su bili svesni svoje nedostojnosti, starac je sam predlagao monaštvo i smelo ih blagosiljao za monaški put. Pri tome je navodio reči svetitelja Vasilija Velikog: „Kod vas, monaha, treba da se sačuva onaj ostatak pobožnosti koji će Gospod, kada dođe, naći na zemlji“.

Read More