O Monaštvu – Episkop Ilarion Alfejev

Vi ste svetlost svetau

Ima nešto suštinski isto između braka i monaštva. To nisu dva suprotna puta, nego dva puta, koji su u mnogome bliski jedan drugome. Čovek kao individua – biće u potpunosti vredni, jedino ukoliko se realizuje kao ličnost u opštenju s drugima. I u braku ispunjenje onoga što nedostaje proishodi kroz dobijanje druge „polovine”, drugog „ja”, kroz dobijanje „drugog”. U monaštvu se kao ovaj „drugi” javlja Sam Bog. Tajna monaškog života ogleda se u tome da se onaj koji je primio monaštvo potpuno orijentiše u svom životu prema Bogu. Čovek se razumno i dobrovoljno odriče ne samo braka, nego i mnogo čega drugog, dostupnog običnim ljudima, da bi se maksimalno usredsredio na Boga i posvetio mu sav svoj život, sve svoje pomisli i dela. I u tom smislu monaštvo je blisko braku. Nije slučajno da su mnogi Oci Crkve poredili monaški život sa životom supružnika i govorili o stremljenju čovekove duše ka Bogu, izražavajući se isto kao kada su govorili o supružničkom životu. Vidljivo je da je jedan od osnovnih tekstova korišćen u asketskoj literaturi, posvećenoj monaštvu, bila biblijska knjiga Pesma nad pesmama premudrog Solomona, koja govoreći o ljubavi između čoveka i žene, dodiruje takve dubine čovekove prirode, da se u istom stepenu može odnositi i na tu ljubav koja postoji između duše čovekove i Boga. Duša hrišćanina je nevesta Hristova, i baš na tom planu u monaštvu se realizuje onaj „bračni potencijal” koji postoji u svakom čoveku. Sve to što nedostaje čoveku, individui, da bi postao ličnost, persona, da bi spoznao svoj lični život sam i u odnosu s drugima, u monaštvu se dostiže opštenjem s Bogom. To je prvo.

Read More

Monasi iz Vitlejema

Muslimani su pokušali da nas spale i sahrane žive!

Egipat, Jordan, Sirija i Palestina najopasnije su zemlje na svetu za hrišćane. Islamisti su pred ostvarenjem cilja – potpunog istrebljenja i proterivanja vernika iz zemalja u kojima je hrišćanstvo nastalo. Ovako opisuje grčki pravoslavni monah mučenje u Svetoj zemlji.

Kako izgleda život među muslimanskim Palestincima, opisuje iguman grčkog pravoslavnog manastira na zapadnom Jordanu ( pogledaj u video zapisu.)  Jerotej je najstariji član manastira Teodosios, koji je samo 11 kilometara udaljen od Vitlejema, i nalazi se u blizini grada Balt Sahur i osnovan je u 476. godini od strane monaha Teodosija.

Iguman Jerotej živi od šezdesetih godina u Svetoj zemlji, a 40 godina je iguman manastira Svetog Teodosija. Za ovih 40 godina, premlaćivan je, gonjen i prećeno mu je.

Read More

Pravoslavno Monaštvo

hilandar_monasiPodrazumeva se da je život kaluđera, tj. monaha,  vezan za manastir. Monaštvo označava poseban način života u okviru Crkve kao zajednice. Svi hrišćani žele da služe Bogu, a monasi to čine tako što se izdvajaju iz sveta (grada, sela, porodice) i – u okviru Crkve – biraju život u podvigu, askezi (duhovnom vežbanju) i molitvi. Pri činu monašenja monah, između ostalog, dobija i novo ime, što znači da je on postao novi čovek, spreman da živi po zakonu Carstva Božijeg. Pošto za monaha nisu više bitne prirodne, porodične veze, on u manastiru dobija i svog duhovnog oca, starca. Postoje dva načina monaškog života – pustinjački, usamljenički način života, i opštežiteljni, zajednički život. Pustinjaci žive u isposnici, a opštežitelji u manastiru, ali je uobičajeno da kraj manastira postoje i isposnice. u koje se neki monasi povlače u usamljenički život.

KALUĐER – ili na grčkom kalogeros od καλος, što znači dobar, starac, star i označava čoveka koji je srećan u svojoj starosti. MONAH – ova reč potiče od grčke reči monaxos, što znači onaj koji živi usamljeno. LAVRA – danas ovaj termin označava veliki manastir gde je zajednički život spojen sa otšelničkim. Otkuda naziv lavra? Naime, oko oca monaštva ave Antonija, okupili su se monasi i on osniva dve monaške kolonije, jednu kod Fajuma u Tivaidi, a drugu u podnožju brda Kolcim na obali Crvenog mora. Ovi pustinjaci su živeli u malim kolibama. Njihove kolonije su nazvane Lavre, kao što se u Aleksandriji zvao jedan zabačen kraj grada koji se sastojao iz raštrkanih koliba i uzanih prolaza, uličica. A sama reč Lavra i znači: uzani prolaz, uličica.

Read More

Razgovor između pravoslavnog mirjanina i monaha

Mmonah i mirjaninkandilatriirjanin: Oče moj, smatram da sam srećan što sam kroz poznanstvo sa vama našao u vama ličnost pred kojom mogu da otkrivam svoje srce i od koje čujem iskren govor. želim, svim srcem i potpuno da pripadam Pravoslavnoj crkvi, da sledim njeno dogmatsko i moralno predanje. Sa tim ciljem nastojim da o svim predmetima predanja imam određeno mišljenje. Pogrešna mišljenja vode ka pogrešnim postupcima, a pogrešan postupak je izvor štete, pojedinačne i opšte. Objasnite mi, molim vas, značaj monaštva u Crkvi Hristovoj.

Monah: Bog neka blagoslovi vašu želju. Iz tačnog i pravilnog mišljenja nastaje sve dobro; iz izopačenog i lažnog nastaju sve nesreće. Ova misao pripada Jevanđelju. Ono nam nudi istinu kao početni razlog spasenja, a na laž ukazuje kao na početni razlog pogibije. Zašto hoćete da danas predmet našeg razgovora bude upravo monaštvo?

Mirjanin: U društvu koje ja posećujem često se povede razgovor o monaštvu, iznose se različita savremena mišljenja o njemu. Moji poznanici se skoro uvek obraćaju meni zato što sam uspostavio odnos sa duhovnim licima, i iznose želju da i ja iznesem svoje mišljenje. Želim da bliznjima dostavljam tačne podatke, i zato vas molim da mi ih saopštite.

Read More