Страдање хришћана на блиском истоку

Монаси из Бетлехема: Муслимани су покушали да нас спале и сахране живe!

Египат, Јордан, Сирија и Палестина су најопасније земље на свету за хришћане. Ислам је на ивици циља – потпуно истребљење и протеривање верника из земаља у којима је хришћанство настало. Описује грчки православни монах мучење у Светој земљи.

Како изгледа живот међу муслиманским Палестинцима, описује игуман грчког православног манастира на западном Јордану импресивно погледај у видео запису. Хиеротхеос је најстарији члан манастира Тхеодосиос, који је само 11 километара удаљен од Витлејема, налази се у близини града Балт Сахур и основан је у 476. години од стране монаха Тхеодоисоса.

Игуман Хиеротхеос живи од шесдесетих година у Светој земљи а 40 година је Игуман манастира Светог Теодосија. За ових 40 година, премлаћиван је, гоњен и прећено му је.

Read More

Православно Монаштво

hilandar_monasiПодразумева се да је живот калуђера, тј. монаха,  везан за манастир. Монаштво означава посебан начин живота у оквиру Цркве као заједнице. Сви хришћани желе да служе Богу, а монаси то чине тако што се издвајају из света (града, села, породице) и – у оквиру Цркве – бирају живот у подвигу, аскези (духовном вежбању) и молитви. При чину монашења монах, између осталог, добија и ново име, што значи да је он постао нови човек, спреман да живи по закону Царства Божијег. Пошто за монаха нису више битне природне, породичне везе, он у манастиру добија и свог духовног оца, старца. Постоје два начина монашког живота – пустињачки, усамљенички начин живота, и општежитељни, заједнички живот. Пустињаци живе у испосници, а општежитељи у манастиру, али је уобичајено да крај манастира постоје и испоснице. у које се неки монаси повлаче у усамљенички живот.

КАЛУЂЕР – или на грчком kalogeros од καλος, што значи добар, старац, стар и означава човека који је срећан у својој старости. MОНАХ – ова реч потиче од грчке речи monaxos, што значи онај који живи усамљено. ЛАВРА – данас овај термин означава велики манастир где је заједнички живот спојен са отшелничким. Откуда назив лавра? Наиме, око оца монаштва аве Антонија, окупили су се монаси и он оснива две монашке колоније, једну код Фајума у Тиваиди, а другу у подножју брда Колцим на обали Црвеног мора. Ови пустињаци су живели у малим колибама. Њихове колоније су назване Лавре, као што се у Александрији звао један забачен крај града који се састојао из раштрканих колиба и узаних пролаза, уличица. А сама реч Лавра и значи: узани пролаз, уличица.

Read More

Разговор између православног мирјанина и монаха

Мmonah i mirjaninkandilatriирјанин: Оче мој, сматрам да сам срећан што сам кроз познанство са вама нашао у вама личност пред којом могу да откривам своје срце и од које чујем искрен говор. желим, свим срцем и потпуно да припадам Православној цркви, да следим њено догматско и морално предање. Са тим циљем настојим да о свим предметима предања имам одређено мишљење. Погрешна мишљења воде ка погрешним поступцима, а погрешан поступак је извор штете, појединачне и опште. Објасните ми, молим вас, значај монаштва у Цркви Христовој.

Монах: Бог нека благослови вашу жељу. Из тачног и правилног мишљења настаје све добро; из изопаченог и лажног настају све несреће. Ова мисао припада Јеванђељу. Оно нам нуди истину као почетни разлог спасења, а на лаж указује као на почетни разлог погибије. Зашто хоћете да данас предмет нашег разговора буде управо монаштво?

Мирјанин: У друштву које ја посећујем често се поведе разговор о монаштву, износе се различита савремена мишљења о њему. Моји познаници се скоро увек обраћају мени зато што сам успоставио однос са духовним лицима, и износе жељу да и ја изнесем своје мишљење. Желим да близњима достављам тачне податке, и зато вас молим да ми их саопштите.

Read More

Господе ти си живот мој

Starac-Sava pskovo-pecarskiСтарац Сава Псково-Печарски Господе Ти Си Живот Мој! Поуке Схи-Игумана Саве.

Једна реч о монаштву Међу старчевим духовним чедима било је много јавно или тајно пострижених монаха. Он као да је био игуман путујућег женског манастира. И сан му је очигледно говорио о томе: „настанио се у женском манастиру“, где је осећао да је у својој средини. Старац је много волео монаштво и са побожношћу је говорио о њему. Монаштво је – украс и цвет хришћанства. Оно својом светошћу привлачи пажњу ревнитеља побожности, и многи од њих.надахњујући се монаштвом и пламтећи љубављу према њему, пожеле да постану учесници тог анђеоског чина на земљи. Али манастира који би могли да приме све оне који то желе, нарочито женских манастира, готово да нема. И шта онда да се ради? Они тада примају на себе подвиг тајног монаштва. Таква одлучност ревнитеља побожности је јасна: њима је монашки живот по својој духовној лепоти толико привлачан, да су се одлучили да такав подвиг, какав је монаштво у свету. Оснажени благодаћу која делује у њима, они све даље и даље усходе из силе у силу, идући ка своме циљу. Старац је овако говорио уском кругу својих духовних чеда; многима од њих дао је благослов за пут тајног монаштва. Јер и он сам је до отварања манастира хтео да буде тајни монах. При томе, онима који су желе да приме тајни постриг говорио је: Ко у себи не осећа моћну силу за испуњавање монашких завета током читавог живота, тај ни не треба да даје монашке завете, да не би после био одлучен од Христа због немара. А некима, мада су желели постриг, старац није давао благослов. Другима пак, који то нису ни очекивали, јер су били свесни своје недостојности, старац је сам предлагао монаштво и смело их благосиљао за монашки пут. При томе је наводио речи светитеља Василија Великог: „Код вас, монаха, треба да се сачува онај остатак побожности који ће Господ, када дође, наћи на земљи“.

Read More