Православно Монаштво

hilandar_monasiПодразумева се да је живот калуђера, тј. монаха,  везан за манастир. Монаштво означава посебан начин живота у оквиру Цркве као заједнице. Сви хришћани желе да служе Богу, а монаси то чине тако што се издвајају из света (града, села, породице) и – у оквиру Цркве – бирају живот у подвигу, аскези (духовном вежбању) и молитви. При чину монашења монах, између осталог, добија и ново име, што значи да је он постао нови човек, спреман да живи по закону Царства Божијег. Пошто за монаха нису више битне природне, породичне везе, он у манастиру добија и свог духовног оца, старца. Постоје два начина монашког живота – пустињачки, усамљенички начин живота, и општежитељни, заједнички живот. Пустињаци живе у испосници, а општежитељи у манастиру, али је уобичајено да крај манастира постоје и испоснице. у које се неки монаси повлаче у усамљенички живот.

КАЛУЂЕР – или на грчком kalogeros од καλος, што значи добар, старац, стар и означава човека који је срећан у својој старости. MОНАХ – ова реч потиче од грчке речи monaxos, што значи онај који живи усамљено. ЛАВРА – данас овај термин означава велики манастир где је заједнички живот спојен са отшелничким. Откуда назив лавра? Наиме, око оца монаштва аве Антонија, окупили су се монаси и он оснива две монашке колоније, једну код Фајума у Тиваиди, а другу у подножју брда Колцим на обали Црвеног мора. Ови пустињаци су живели у малим колибама. Њихове колоније су назване Лавре, као што се у Александрији звао један забачен крај града који се састојао из раштрканих колиба и узаних пролаза, уличица. А сама реч Лавра и значи: узани пролаз, уличица.

Read More

Разговор између православног мирјанина и монаха

Мmonah i mirjaninkandilatriирјанин: Оче мој, сматрам да сам срећан што сам кроз познанство са вама нашао у вама личност пред којом могу да откривам своје срце и од које чујем искрен говор. желим, свим срцем и потпуно да припадам Православној цркви, да следим њено догматско и морално предање. Са тим циљем настојим да о свим предметима предања имам одређено мишљење. Погрешна мишљења воде ка погрешним поступцима, а погрешан поступак је извор штете, појединачне и опште. Објасните ми, молим вас, значај монаштва у Цркви Христовој.

Монах: Бог нека благослови вашу жељу. Из тачног и правилног мишљења настаје све добро; из изопаченог и лажног настају све несреће. Ова мисао припада Јеванђељу. Оно нам нуди истину као почетни разлог спасења, а на лаж указује као на почетни разлог погибије. Зашто хоћете да данас предмет нашег разговора буде управо монаштво?

Мирјанин: У друштву које ја посећујем често се поведе разговор о монаштву, износе се различита савремена мишљења о њему. Моји познаници се скоро увек обраћају мени зато што сам успоставио однос са духовним лицима, и износе жељу да и ја изнесем своје мишљење. Желим да близњима достављам тачне податке, и зато вас молим да ми их саопштите.

Read More

Господе ти си живот мој

Starac-Sava pskovo-pecarskiСтарац Сава Псково-Печарски Господе Ти Си Живот Мој! Поуке Схи-Игумана Саве.

Једна реч о монаштву Међу старчевим духовним чедима било је много јавно или тајно пострижених монаха. Он као да је био игуман путујућег женског манастира. И сан му је очигледно говорио о томе: „настанио се у женском манастиру“, где је осећао да је у својој средини. Старац је много волео монаштво и са побожношћу је говорио о њему. Монаштво је – украс и цвет хришћанства. Оно својом светошћу привлачи пажњу ревнитеља побожности, и многи од њих.надахњујући се монаштвом и пламтећи љубављу према њему, пожеле да постану учесници тог анђеоског чина на земљи. Али манастира који би могли да приме све оне који то желе, нарочито женских манастира, готово да нема. И шта онда да се ради? Они тада примају на себе подвиг тајног монаштва. Таква одлучност ревнитеља побожности је јасна: њима је монашки живот по својој духовној лепоти толико привлачан, да су се одлучили да такав подвиг, какав је монаштво у свету. Оснажени благодаћу која делује у њима, они све даље и даље усходе из силе у силу, идући ка своме циљу. Старац је овако говорио уском кругу својих духовних чеда; многима од њих дао је благослов за пут тајног монаштва. Јер и он сам је до отварања манастира хтео да буде тајни монах. При томе, онима који су желе да приме тајни постриг говорио је: Ко у себи не осећа моћну силу за испуњавање монашких завета током читавог живота, тај ни не треба да даје монашке завете, да не би после био одлучен од Христа због немара. А некима, мада су желели постриг, старац није давао благослов. Другима пак, који то нису ни очекивали, јер су били свесни своје недостојности, старац је сам предлагао монаштво и смело их благосиљао за монашки пут. При томе је наводио речи светитеља Василија Великог: „Код вас, монаха, треба да се сачува онај остатак побожности који ће Господ, када дође, наћи на земљи“.

Read More

Из војне униформе у монашку ризу

Sveti-DjordjeИако војна служба и официрски позив нису Богом забрањени, много је примера када су војници и официри скидали униформу и остављали оружје, а облачили монашку одећу и постајали Христови војници. Сви су то чинили добровољно и по неком унутрашњем гласу. Срце им је говорило: “Ти војниче, официру, ратниче, војводо, скини војну униформу и обуци монашку – да будеш Христов војник, да ти отаџбина буде небо, ка којем ћеш, умним молитвама и тајанственом лествицом, руковођен духовником твојим, узлазити степен по степен.“ A било је и оних војника, официра, војвода, ратника, војсковођа који се нису замонашили, а ипак су постали Христови војници. Нису војници скидали униформу зато што војна служба није за честитог човека, нити због тога што војници не могу да буду добри хришћани. У Јеванђељу по Матеју је записано да је једном приликом Господу пришао римски официр и замолио га за помоћ. Господ му тада није рекао да скине војну униформу да би му помогао, већ, напротив, похвалио је с дивљењем веру тог многобожца. Да је Господ био против војне службе сигурно не би пропустио овакву прилику да поучи капетана да напусти своју службу. А, према Делима апостолским, у Кесарији је живео римски капетан чете, Корнилије, побожан и богобојажљив човек, који је чинио многе милостиње народу и молио се стално Богу. На његове молитве, Господ му је омогућио да њега и све у његовом дому крсти апостол Петар. Капетан је примио крштење и дарове Духа Светога иако је био војно лице, и нико: ни Петар, ни анђео, ни сам Бог, нико му није поставио услов да напусти своју војну службу, у којој је свакако било не само парадирања, него и ратовања. А Када су Светог Јована Крститеља војници питали шта да чине да би се спасили, он им није саветовао да се одрекну војне службе и тог крвавог заната, него им је, како је записао свети јеванђелист Лука, само рекао: „Не злостављајте никога и не оптужујте лажно, и будите задовољни својом платом „.

Read More