У непрегледној джунгли појмова сваког дана искрсавају нови називи, што уноси додатну зебњу
међу корисницима
Интернет је постао непрегледна джунгла неразумљивих речи: сваког дана искрсавају нови стручни називи које ваља растумачити, а то уноси додатну зебњу међу корисницима. Шта ће их, наиме, задесити уколико нису ваљано протумачили значење?
За почетак описујемо вам неколико појмова, од којих поједине – претпостављамо – знате, али није згорег да их подробније опишемо. Као што ћете приметити, углавном се тичу рачунарске безбедности.
Бровсер (претраживач) – програм који омогућава кориснику да претражује садржаје на Интернету посредством графичког међусклопа (интерфаце). Најчешће се користе Internet Explorer и Firefox.
E-mail – електронска пошта. Најчешћи начин комуникације на Интернету код којег се електронска порука шаље на удаљено место и други је корисник прима преко јединствене, властите e-mail адресе. Осим текста e-mail-ом је могуће размењивати слике, видеоматеријал и документа. Свако може сваком слати електронску пошту без претходне дозволе примаоца, што значи да и вашем детету било ко може послати e-mail било каквог садржаја.
Фирењалл (ватрени зид) – онемогућава одвијање размене између корисниковог рачунара и осталих рачунала према унапред дефинисаним правилима. Помаже у заштити од многих злоћудних напада, али не штити од вируса.
Хацкер – особа која је изразито вешта и свестрана у коришћењу рачунара, потанко познаје системе заштите и зна како да их заобиђе. Своја знања може користити тако да помаже другим људима или, пак, да краде од њих и злоупотребљава стечене информације.
Спам – нежељена електронска пошта. С обзиром да је више од 80 одсто оваквих порука на неки начин повезано са сексом (рекламирање сексуалних услуга, помагала, веб-страница и сличног), важно је максимално заштитити децу.
Хоаџ – порука (најчешће се шаље e-mail-ом) неистинитог садржаја, послата с циљем да се застраши и дезинформише прималац и неретко да се превари. Порука често позива примаоца да је проследи свим својим познаницима. Хоаџ сам по себи није опасан попут вируса или црва, али вештом манипулацијом корисника који су мање вични раду на рачунару може доћи до тога да корисник сам оштети своју машину.
Вирус – злонамерни и злоћудни рачунарски програм који се закачи за програм или датотеку, тако да слободно путује од рачунара до рачунара и преноси заразу. Вируси могу оштети софтвер, хардвер и датотеке, а написани ау тако да се сами умножавају и шире.
Црв– попут вируса, сам се копира с једног рачунара на друго. Рапидно се шири употребом e-mailа и свих осталих облика рачуналне комуникације. Својим размножавањем и аутоматским слањем загушује мрежу и ствара озбиљне проблеме у раду мреже и свих рачунала спојених на њу.
Тројански коњ или тројанац – рачунарски програм прикривен у наизглед корисном алату, програму или игри, а заправо је злонамеран кôд који наноси штету вашем рачунару и омогућава другим особама да приступају свим вашим датотекама. Тројански коњи се неретко сами шире попут црва и вируса.
Спћњаре – програм (софтвер) који без вашег знања надгледа ваше рачунар и поверљиве податке шаље својем творцу. Најчешће се краду бројеви крeditних картица, лозинке за приступ осетљивом садржају, попут онлине банкарских апликација, и слично.
Адњаре – узнемирујући програм (софтвер) који на вашем рачунару неконтролисано приказује рекламе и прикупља информације о вама с циљем да приказује што релевантније огласе. Често функционише заједно са спћњаре-ом.
Диалер – програм који без вашег знања користи модем уграђен у рачунар и телефонску линију да би се спајао с веома скупим, најчешће иностраним бројевима телефона, и нанео озбиљну финансијску штету.
Пхисхинг – техника интернетске преваре коју криминалци користе да би кориснике нагнали на одавање поверљивих приватних података, попут лозинки и бројева крeditних картица. Врло слична хоаџ-у.
Цћбербуллћинг – заједнички назив за ма какво узнемиравање корисника на Интернету које може укључивати и уцењивање монтираним и/или стварним фотографијама и видеоматеријалом. Деца су посебно рањива на овакву врсту узнемиравања, јер се оно надовезује на класичан буллћинг који постоји у школама.
Кећлоггер – програм који бележи шта корисник откуцава на тастатури. Прикупљене чињенице, које могу бити и ваше лозинке и бројеви крeditних картица, шаље својем творцу с циљем да нанесе материјалну штету.
Споофинг – прикривање и кривотворење података у вези са пошиљаоцем електронске поште с циљем да завара примаоца. Тако се корисник може преварити да непознатој особи пошаље властите или компанијске осетљиве чињенице.
Стефан Вукашин
16/06/2009
Извор: Политика онлине