Богојављење - 19. јануара по новом, a 6. јануара по старом календару, Православна Црква слави велики хришћански празник Богојављење. Тог дана православни једни друге, а и сав народ Божји, поздрављају древним поздравом „Бог се јави - Заиста се Бог јави".

Свети Јован Златоуст је o данашњем празнику, поред осталог рекао: „Хоћу да празнујем, љубљени, и оран сам да светкујем. Јер је свето Богојављење печат празника и врата светковине...".

По повратку из Египта, Господ Исус Христос је до своје тридесете године живео у Назарету са мајком својом, Пресветом Богородицом Mаријом и Јосифом, који је међу људима сматран Његовим оцем. Скривајући силу свог Божанства, Исус је живео од рада својих руку. Када је Господ навршио тридесет година од свог телесног рођења, он отпоче своју учитељску и спаситељску мисију. < ...

Предстојећи Изборни сабор Српске Православне Цркве, заказан за 22. јануар, једна је од средишњих тема на нашој медијској сцени. Свети Синод са задовољством констатује да се један део медија том темом бави озбиљно и одговорно, али и са дубоким жаљењем примећује да јој већи број медијских извештача и коментатора приступа сензационалистички, необјективно и пристрасно, често се користећи дезинформацијама и опскурним трачевима, по правилу из анонимних извора, не поштујући духовни ауторитет ни Цркве ...

Јапанска изрека гласи: «Када се у породици рађа дете, цела породица учи да говори».

Парафразирајући ову источну мудрост, може се нажалост рећи: «Када се у породици појави хришћанин, сви његови ближњи постају мученици». Ако сада ове редове чита неко од твојих ближњих, мислим да ће се сложити са мном. Ако их чита један од таквих хришћана онда нећу добити титулу мању од клеветника. Нећу саосећати са првим – мученицима није потребно саосећање, нећу се такодје ни оправдавати пред другим (то је потпуно некорисно и чак штавише небезопасно). Просто желим да поделим са вама размишљања, која су ми се накупила током мог «хришћанства». Онима који се чуде због чега сам реч хришћанство ставио под наводнике, рећи ћу да она без наводника приличи светима, и нека ме не окривљују због смиренословља.

Али пре свега о терминима. Све те духовне болести, о којима ће се ниже говорити, називаћу једном речју: «неофитство». Можда је то неправилно – обједињавати болести, које имају различито порекло и ток. Вероватно је то ненаучно. Али мој чланак није научни трактат, већ реакција живог организма на бол. < ...

Чудеса преподобног Серафима Саровског

Било је то давно. Допутовао је у
Саровски манастир нови архијереј. Много је слушао о Божијем угоднику Серафиму, али ни сам није веровао причама о чудима баћушке. 

Дочекали су монаси архијереја звонима, свим почастима и у храм увели. Погостили су га, како треба. Сутрадан, служба.

Погледавши све, архијереј упита: "А где живи отац Серафим?" А баћушка тада није живео у манастиру, него у својој пустињи. Била је зима, снега у саровским шумама - брда читава!

С муком се пробио архијереј. Морао је последњи путић и пешке да прође...  Баћушку су обавестили да ће му сам архијереј доћи у посету. Божији угодник до земље се поклони.

"Благослови, – рече, – мене, убогог и грешног, свети Владика! Благослови, баћушка!" Он је архијереја стално звао - баћушка. < ...

Двадесетпетог јуна 2008. године је у јеку фудбалско првенство Европе. Састају се тимови Турске и Хрватске. У државама на тлу бивше Југославије је подела – једни навијају за Хрватску, други за Турску.

Људи исламске вероисповести желе победу Турака, а католици победу Хрвата. У Босни и Херцеговини је најузаврелије. Муслимани траже платна и кроје турске заставе, а католици имају на претек хрватских - преосталих из сепаратистичких ратова у Југославији, од 1990. до 1995. године.