Апокалипса – све што треба да знамо о крају света

Читајући Откровење Јованово упознали смо се са другом страном хришћанског учења представљеним кроз апокалиптичке слике. За разлику од осталих делова Новог завета, ово учење усвојило је тајанствену форму чије тумачење је за богослове представљало велики изазов. Тако је за човека Откровење постало попут мистериозне кутије дате на чување, али чији садржај њему није познат.

Било је људи који су ипак покушали да издају поверење и отворе кутију, а за резултат су развили погрешно учење, не знајући да тако иду од Господа. Такви људи су опсесивно покушавали да прорачунају датум Апокалипсе, а симболе који чине Откровење дословно су тумачили као јединствене догађаје и личности. Међутим, слике описане у Апокалипси не треба да вежемо за појединачне ствари, већ да их посматрамо као прототипе догађаја који су се догађали у историји и који ће се врло вероватно догодити и у будућности. Ово је веома важно како не бисмо сваки страшан догађај панично тумачили као знак Апокалипсе.

Када ће се догодити? Св. Јован Златоусти је говорио да је Христос знао када ће почети Крај света, али да то није желео да открије људима, а како би потврдио своју тврдњу он наводи речи Христове: А како је било у дане Ноја, тако ће бити и долазак Сина Човечијег. Јер као што у дане пред потоп јеђаху и пијаху, жењаху се и удаваху, до онога дана кад Ноје уђе у ковчег, и не схваташе док не дође потоп и однесе све; тако ће бити и долазак Сина Човечијег (Мт. 24,37-39).

Према свему судећи апостоли су веровали да је други долазак Христов близу, те ће му и сами сведочити. Мотивисани таквим уверењем они су путовали и по најудаљенијим земљама света како би све људе обавестили о Васкрсењу Христовом.

Иако се за њиховог живота Апокалипса није одиграла, Серафим Роуз каже да овакво ишћекивање доласка Христовог може бити и добро. Ишчекивање апостола није био панични јаук као код неких људи, а посебно секти, већ су њихова срца истински била отворена за нови долазак Христов. Другим речима, човек не треба да се оптерећује бројкама и прорачунима јер му оне неће донети никакву душевну корист, могу само да му окупирају мисли тако да у њима више нема места за заповести Господње. То се дешава када човек приступа вери разумом, а не срцем.

Који су знаци апокалипсе? Истина је да ће хришћани моћи да уоче неке знаке пре самог доласка Апокалипсе, међутим, када приметимо неке од тих знакова не треба да се препустимо хистерији јер многи од њих су се кроз историју понављали и понављаће се. У таквој ситуацији човек треба да пази на дешавања како би био будан и духовно спреман за Христов суд, али не како би знао тачан дан Краја света и тиме само утолио своју знатижељу. За Апокалипсу се најчешће помињу природне катастрофе и то је врло вероватно, међутим, отац Серафим Роуз нас упозорава на духовне катастрофе које ће задесити људски род. Према томе, многи ће се одрећи Господа, духовне очи човека налазиће се у невиделици, а оно мало праведних биће прогоњено у смрт. Ипак, овим драстичним променама претходиће дуг процес верског удаљавања и богоотпадништва.

Апостасија или богоотпадништво представља један од кључних разлога Краја света. Иако је најчешће повезујемо са новијим временима и будућношћу, отац Серафим Роуз нас уверава да је семе богоотпадништва посејано још у средњем веку и од тада трује свет својим коровом. Јабука раздора бачена у црквену заједницу разјединила је богословску мисао у два правца што је довело до велике хришћанске поделе. Западна црквена активност довела је до реакције у народа, те је црква доживела још један раскол, а затим су се отворила врата новим идеологија и погледима на свет. На тај начин је запад ушао у нове епохе попут ренесансе, просветитељства и рационализма, а њихова учења временом су заразила целу васељену. Били су то другачији погледи на живот који су се знатно разликовали од хришћанства. Пример за то је ренесанса која је први пут ставила човека у централни план, док је Бог постао предмет заборава. Тако је према оцу Серафиму постављен темељ атеизма који ће једног дана израсти у дичну, али човеку примамљиву кулу богоотпадништва.

Ко је антихрист? О антихристу највише нам је приповедао Холивуд, али за разлику од филмова, у стварности он неће бити пуки диктатор како се иначе сматра. Отац Серафим Роуз ту наглашава да првобитно антихрист неће деловати као монструозно створење које жели да уништи цео свет већ ће покушати да добровољно привуче што више људи на своју страну. То и јесте циљ ђавола – да потчини човекову вољу себи. Тако ће у почетку заступати мир, појавиће се као личност која жели да обједини религије, али уствари пародираће Христа. Наивним, уснулим душама антихристова дела погодоваће, те ће га пратити не знајући да своје душе прилажу на гиљотину.

Зашто ће људи примити антихриста? Према речима Светог Игњатија Брјанчанинова долазак антихриста биће последица општег моралног и духовног стања човечанства. У самом човеку јавиће се потреба за антихристом кроз његово огрезнуће у материјалним помамама. Гордост ће преплавити његово тело, а посмртни глас човечије душе уместо опроштаја издахнуће име антихристово. Због тога Св. Игњатије и каже: ”Антихрист ће бити логична, правична и природна последица општег моралног и духовног стања човечанства.”

Како да се припремимо? Отац Серафим Роуз у свом раду Знаци краја света наглашава да је важно да будемо духовно будни јер ако савесно водимо хришћански живот кроз непрестане борбе са својом палом природом и злим дусима онда ћемо увек бити спремни да дочекамо Христов долазак у својим душама. Према томе, не треба да будемо слепи, али је важно да долазак Христов искамо срцем, а не разумом јер срце ће духовну глад утолити Христовом љубављу, а разум само знатижељу и ништа више.

Литература:
Брјанчанинов, Игњатије. 2013. ”Зашто ће људи примити антихриста?” у Пазите на време, поуке отаца и виђења будућих времена, ур. Јован Србуљ. Београд: Очев дом/ Образ светачки.
Свети Јован Златоусти. 2013. ”Христос је знао дан краја света” у Пазите на време, поуке отаца и виђења будућих времена, ур. Јован Србуљ. Београд: Очев дом/ Образ светачки.
Роуз, Серафим. 2013. ”Знаци краја света” у Пазите на време, поуке отаца и виђења будућих времена, ур. Јован Србуљ. Београд: Очев дом/ Образ светачки.