Hrišćanski post – njegova potreba i smisao

postPost kao privremeno ili trajno odricanje od nekih jela i uzdržavanje od izvesnih navika prisutan je, u raznim oblicima, u svim religijama i kroz celu istoriju čovečanstva od praistorije do danas. Najčešće je to bio izraz kajanja i tuge, ili pokušaj pročišćenja i postizanja višeg duhovnog niovoa radi umilostivljenja Tvorca, a ne retko je post bio sastavni deo pripreme za neke religiozne obrede i rituale. No nas ovde, pre svega, zanima hrišćanski post i njegova primena, potreba i smisao.

Prva zapovest u Raju bila je Božji poziv praroditeljima na post i uzdržanje: „Od drveta poznanja dobra i zla ne jedi“ (1Mojs. 2, 17) . Bio je to poziv Božji čoveku da bude u zajednici sa svojim Tvorcem i Ocem i da se, kroz tu zajednicu sa Bogom, hrani Rečju Božjom kao Drvetom i Hlebom Života. Gospod Isus Hristos je postio četrdeset dana i noći (vidi Mt. 4, 2) i dao svojim učenicima uputstva kako da poste (vidi Mt. 6, 16 – 18) Sveti Jovan Preteča i njegovi učenici su postili (vidi Mt. 9, 14; Mk. 2, 18; Lk. 5, 33) Sveti Apostoli (vidi Dap. 14, 23; 2Kor. 6,5) a tako i njihovi sveti učenici i naslednici sveti Oci i učitelji Crkve.

Pravila i praksu posta susrećemo, dakle, već na samom početku biblijskog Otktivenja, ali i u drevnoistočnim religijskim sistemima, u Islamu koji post i preuzima iz judeohrišćanske tradicije. Post uvek ima religiozni koren, čak i onda kada se, na prvi pogled, javlja u posvetovnjačenoj formi, kao vegetarijanstvo ili uzdržavanje od neke hrane zbog dijete.

U Crkvi se post i pokajanje prosto podrazumevaju kao način postojanja i delanja i kao način čovekovog odnosa prema Bogu, prema svetinji života i prema samoj hrani. Zato crkveni post, za razliku recimo od dijete, ima za cilj održanje i unapređenje ne samo telesnog zdravlja nego izgrađivanje i preporađanje celine ljudskog bića. Ne svodi se samo na pitanje dnevnog menu-a nego predstavlja celu lepezu praktične primene podviga i napora uzdržanja, žrtve i molitve, kao izraza i metoda svedočenja ljubavi i praštanja, u cilju uspostavljanja ravnoteže između tela i duha, uzdržavanja od zla i greha i vaspostavljanja pravilnog odnosa prema prirodi i Bogu. Možemo reći da je post jedno dragoceno i blagosloveno sredstvo koje ljudima pomaže da se očiste od greha i grešnih sklonosti i da otkriju i ostvaruju istinski smisao svoga postojanja.

Interesantno je, svakako, da je prvobitna ishrana koju su ljudi koristili bila biljnog porekla i tek kasnije su počeli da ubijaju životinje radi ishrane. Hrišćani danas jedu meso u dane kada je to propisano; monasi, međutim, kao jedan ostatak te prakse i blagoslova ranog perioda, i dan danas, ne jedu meso nego za jelo najčešće koriste samo biljnu hranu, mleko, jaja i ribu.

Sveti Vasilije Veliki kaže: „Post je mnogoceni dar Božji. Ustanova prastara, koja se očuvala kao otačko nasleđe i stigla do naših dana… Post pojačava molitvu. Postaje njeno krilo na putu ka nebu. Post je majka zdravlja, vaspitač omladine, ukras staraca… Primite ga (post) dakle sa radošću“.

Na osnovu dubokog duhovnog opita i iskustva neophodne potrebe svakog čoveka da se telesno i duševno obnavlja i preporađa, da čeliči svoju volju, vežba se u uzdržljivosti i čuva svoju dušu od vezanosti za prolazne vrednosti ovoga sveta, Crkva je odredila nakoliko postova. To su, najpre, jednodnevni postovi sredom i petkom koji imaju za cilj da vernike podsete na događaj kada je Gospod Hristos uhvaćen i predan na stradanje i krsnu smrt.

Zatim post na praznik Vozdviženja Časnoga Krsta kada se i poklanjamo Krstu Gospodnjem na kome je raspet Sin Božji i kojim je pobedio smrt i greh i đavola.

Na praznik usekovanja glave svetog Jovana Krstitelja postimo zbog smrti pravednika i podsećamo se podvižničkog života svetog Jovana Preteče u pustinji kao i opasne i dušegubne razuzdanosti Prorokovih ubica.

Od višednevnih postova najstariji je, najduži i najstrožiji Časni post. Naziva se još i Veliki ili Vaskrsni post jer kao molitvena priprema prethodi prazniku Vaskrsenja Gospodnjeg. Ustanovljen je još od svetih Apostola. Ovaj post traje od ponedeljka posle siropusne nedelje do petka šeste sedmice Velikog posta i naziva se još i Sveta Četrdesetniica jer obuhvata period od četrdeset dana. Odmah po prazniku Cveti ili Svečanom ulasku Gospoda Isusa Hrista u Jerusalim na ovaj post se nastavlja Strasna sedmica kada neposredno pratimo Gospoda na Njegovom putu stradanja i krsne smrti za život i spasenje sveta. Strogim postom i uzdržanjem, kao neodvojivim sastavnim delom ukupnog bogoslužbenog liturgijskog ritma, i mi se klanjamo Njegovom stradanju moleći da budemo udostojeni i radosti vaskrsenja.

Apostolski post pred praznik svetih Apostola Petra i Pavla i Sabor svih svetih apostola ustanovljen u čast svetih Apostola i kao podražavanje njihovog života u odricanju, molitvi i postu. Ovaj post počinje u ponedeljak posle nedelje Svih Svetih i traje do 29. juna. Kako je nedelja Svih svetih pokretni praznik i vezije se za praznik Vaskrsenja to ovaj post može da traje duže i kraće, od osam dana do šest sedmica, u zavisnosti kada pada praznik Vaskrsenja.

Bogorodičin ili Uspenski post traje dve sedmice i ustanovljen je u čast Presvete Majke Božje, a kao molitvena priprema za praznike Preobraženja Gospodnjeg i Uspenja Presvete Bogorodice.

Božićni post je ustanovljen kao četrdesetodnevna molitvena priprema pred praznik Rođenja Gospoda i Spasa našega Isusa Hrista da bismo iščekujući dolazak Gospoda u telu kroz post i pojačanu molitvu pripremili svoje duše i svoje domove da se u njima rodi i nastani Bogomladenac.

Činjenica da se u onim sredinama gde je, u manjoj ili većoj meri, zanemarena i napuštena disciplina posta mnogo više neguje i upražnjava dijeta radi negovanja tela govori koliko je post i umerenost u jelu i piću važno za održavanje telesnog zdravlja i ne samo telesnog nego zdravlja celine ljudskog bića i njegovog ponašanja. Postoji jedno dubinsko jedinstvo, uzajamnost i međusobna zavisnost duševnog i telesnog u čoveku, to medicinske nauke koje se time bave danas i eksperimentom dokazuju. Mnoge bolesti i duševne i telesne nastaju upravo kao posledica neuravnoteženosti i neusklađenosti duševnog i telesnog u čoveku. Hrišćanski post je upravo blagosloveno i moćno sredstvo za postizanje unutrašnje ravnoteže, i metod očišćenja i pripreme samoga sebe za susret sa Bogom, sa bratom, sa bližnjim. Zato se crkveni post ne svodi samo na telesno uzdržavanje od neke hrane nego je on uvek i duhovan i telesan kakav je i sam čovek sa svim svojim duhovnim i telesnim zahtevima i potrebama. „Ne ograničavaj vrlinu posta samo na ishranu. Istinski post nije samo odricanje od različite hrane, nego odricanje od strasti i grehova: Da nikome ne učiniš nepravdu. Da oprostiš bližnjemu svome za uvredu koju ti je naneo, za zlo što ti je učinio, za dug što ti je dužan. Inače, ne jedeš meso, ali jedeš samoga brata svoga. Ne piješ piće, ali unižavaš drugoga čoveka“, kaže Sveti Vasilije Veliki.

Podvig posta, odricanja i pokajanja predstavlja iskonsko iskustvo Crkve kao prirodni deo krstovaskrsnog života Crkve, i poziv da svi sav život svoj, prema moći našoj i po daru ljubavi, saobrazimo tom podvižničkom i blagodatno-liturgijskom načinu života i postojanja zajednice Naroda Božjeg.

Da završim rečima svetog Grigorija Sinaita: „Sve dotle dok čovek ne sazna kakvim ga je Bog stvorio ne može shvatiti koliko ga je greh unizio i u šta ga je pretvorio“. Vera u ljubav i milost Božju i negovanje ljubavi prema Njemu kroz pokajanje i vršenje dobrodetelji, posta i molitve upravo su blagodatni medikamenti koji preporađaju i osvećuju svakoga čoveka. Zato: „Svaka duša koja je izgubila mir treba da se pokaje i Gospod će joj oprostiti grehe i u njoj će opet zavladati radost i spokojstvo“, kaže Starac Siluan Atonski.

Protojerej Milovan Miodragović

Izvor www.spc.rs