Српски завети

Sabor-u-Prizrenu-pred-Kosovsku-bitkuСви народи имају своју повест и величину , а ретки су они који имају и узвишене завете са Богом. Тако су Јевреји имали посебан савез са Богом у Старом Завету, а у Новом Завету број племена Новозаветног Израила није ограничен него су позвани сви народи. Први су, после хришћанске мањине Јевреја, ушли Грци. Њихов језик је постао изворник Евангелија. Затим долазе Руси са царском идеологијом Трећег Рима. Велики су пред Богом и малобројни народи, као што су Грузини и Јермени јер су се лавовски борили за лепоту вере Христове. Без претеривања можемо рећи да су и Срби успоставили витешки савез са Богом на Косову- жртвом кнеза Лазара и његових јунака -мученика. Тај завет одржава нашу самобитност и даје нам снагу одозго. Бог нам даје моћ да пораз претворимо у победу. Ово знају и непријатељи па зато немилосрдно нападају наше завете очекујући да ће тако најефикасније разорити српску народну свест. Али, зато и ми имамо задатак да своје завете који нас узносе до Небеске Србије и воде кроз векове, одржавамо, и још више, да их развијамо, обнављамо. Завет о слободи потекао је из тешких времена дугог робовања под разним завојевачима. Жеља за слободом је код Срба јака као насушна потреба за хлебом и водом. Нема у нашем стваралаштву ниједног дела који не одише том великом жудњом за сободом од народних стваралаца до савремених научника и писаца. Ми смо дисали слободом и демократијом још од периода родовског словенског уређења, па до просвећених демократских краљева. Али, и са овим заветом догађа се слично: завет о слободи подривају отпадници од српства на нов подмукли начин који нам је био тежак и схватимо: халабукањем о слободи и демократију одузели су нам и слободу и демократију. Они добро знају да ми у слободи брзо напредујемо. Ипак, и кад им пође за руком обмана, народ у већини увек остаје веран својим заветима. Он зна да без Бога нема слободе нити достојанства човеку. Данас је безбожничка превара потпуно разголићена и питање је дана када ћемо се сасвим ослободити наметнуте лажи. Допринеси тој слободи. Завет о јунаштву је свакако најлепши српски завет Негован је и у временима пре наше писмености, народ је овим даром одржавао борбеност кроз сва поколења, што га је и одржало. Гуслари су очували имена великих јунака у памћењу рода као што су на фрескама задужбина остали њихови светли ликови. Захваљујући овоме завету рађали су се тако чудесни хероји какви су били Кнез Војислав, Кнез Часлав, Душан Силни, Милош Обилић, Војвода Момчило, Краљевић Марко, Хајдук Вељко, Војвода Синђелић, мајор Гавриловић, Незнани јунак, војвода Мишић и многи, многи други јунаци који су незадрживо водили Србе ка слободи. На њиховим делима, примерима, васпитавали су се сви нараштаји Срба. Ниједан народ на свету, ни они највећи, нису имали толико много вискоморалних, саможртвених и толико храбрих људи. Њихова витешка нарав, херојство, снага и одлучност нема поређења у светској историји. Многи наши дивови слободе самовољно су одбијали да спасавају живот, сами су доносили одлуке да се туку до смрти знајући да ће погинути. Има ли снажнијег борца на свету од Србина кад одлучи да се бори за слободу? Како се само тукао Стојан Јанковић, како Зека са својом четом Мачвана, како су се борили они богови рата пробијајући Солунски фронт и све војне рекорде света: јуриш је обично десетак километара, а њихов је био седам стотина километара и успут рушили царства. Или, онај Незнани митраљезац са врха Авале, сличан само Обилићу, који је добровољно остао да штити одступницу и дуго задржавао читаву немачку армију гледајући, свакако, у шумадијској измаглици своје другове и народ како одмичу. Немачки генерал, запањен његовом храброшћу наредио је својим војницима да га сахране и на крсту му на немачком језику написао:“Овде лежи непознати српски херој. Нека му је вечна слава.“ Да бисмо доживели да данас његов гроб буде запуштен, а да од наше деце крију дело тог младића. Јер, само нараштаји који се напајају таквим делима и идеалима, народ који негује такве истините завете може рачунати на то да ће се и у будуће рађати слични јунаци, људи који ће се борити до краја, жртвовати за свој народ, а да народ , опет, задојен њиховим делима, претвара их у завет и – побеђује. А витештво жена је рађање деце, јунаштво жена је у подизању и васпитавању јунака. На жалост и овај завет је нагрижен, нестаје лагано али сигурно. Деца нам слабо шта знају о тим јунацима, шта више, систематскии им потурају лажне јунаке, а деца осећају шта је лажно а шта право. Тако су посејали сумњу у јунаштво уопште, пољуљани су прави узори и негативни циљ је постигнут: руиниран је завет о српском јунаштву. Зато те кроз ову Заповест, у име наших јунака, молим да обнављаш и гадиш, систематски, исто како га они руше, ту велику националну вредност- српски Завет о јунаштву. Најснажнији, пак, завет, онај који је најдубље усађен у наше душе, у нашу свест, онај што тече нашим жилама, наша је светиња и наш живот- Светосавски завет је најчвршћа српска духовна брана, заштита, препрека свим нападачима коју никад нису успели да сруше. И данас, на пример, у Ватикану сматрају да је Свети Сава та планина преко које они не могу даље на исток. Турци су морали да, 358 година после његове смрти, спаљују нетрулежне мошти, јавно, у Београду, на Врачару, ту где данас, после толиких спречавања, забрања, скрнављења, ипак, расте велик као брдо, нови Светосавски храм. Тај Завет је неуништив код Срба, њега често нису смели да дотакну, плашили га се јер то је сама српска свест. Али, и јуришали су на ту тврђаву, најчешће потајно, подмукло. Један од највећих србофоба у новијој историји изразио је неповерење према својим сарадницима, а нашим издајницима, дословце овим речима:“ Ако само мало загребеш српског комунисту, њему је испод коже појави Свети Сава“. Али, дај Боже да је тако. Савле ипак може да постане Павле. Шта је, муђутим, тако велико учинио за нас Свети Сава? Он нас је покренуо, увео у Христа, у духовни живот, у тајне вечног живота. Небески цар постаје и вечни цар Србије. Он је, још, стварни творац самосвојне српске културе. Свети Сава и његов брат Стефан Првовенчани оживотворују у Србији ромејски симбол двоглавог орла: један брат представља самосталност српске државе, а други аутокефалију Цркве. Две власти али уједињене под Крстом. Зато и владар и патријарх носе крст на круни, јер ко је први мора да буде слуга на Небу и народу. Такође, Растко је деловао личним примером, учинио је нешто што је непојмиво за европске дворове све до данас: оставио је удобности и богатства краљевског му дома, оставио власт и отишао у аскетски монашки живот. Својим делом и својом светошћу он је привлачио Србе ка Богу. Ако је Немања отац православне српске државности, Свети Сава је духовни отац Православне цркве у Србији. Колико је то важно можемо видети по томе да смо ми смогли снаге да векове преживимо без своје државе; без своје Цркве не бисмо ни један дан. Данас архетипски лик Светог Саве још јаче блиста из Велике Цркве на Врачару и то са поносом виде сви Срби, па и ти , брате. Зато , нема потребе да тражим да чуваш Светосавски завет, знам да је он дубоко у теби. У Срба има још завета, на пример, Завет о својој држави; и наше писмо, ћирилица, српски је завет; крсна слава је, пак , нешто још више од завета; наша веровања, фолклор, језик, народни обичаји саставни су делови српских завета. Све скупа чини онај одбрамбени бедем ккојим се народ чува од освајача, од нестајања. Када тај дух, те традиције почну да се губе, губи се и сам народ, јер, ако немаш своје ти си ничији. Зато мале народе око нас и могу да употребљавају као оруђа, немају ништа своје, туђу веру узели, туђе писмо, туђе владаре, остали ничији. И нас су догурали до ивице понора, зато се мораш са гвозденом одлучношћу држати своје традиције, обичаја, језика, писма, и свих српских завета.