Регион препун размирица

balkanСтручњаци сматрају да је за Србију веома важно да има добре односе са суседима, између осталог и због бројне српске мањине у околним земљама. Милан Симудрић Један од најзначајнијих финских државника и бивши председник Финске Урхо Кеконен давно је рекао да паметне земље пријатеље имају близу, а непријатеље далеко. Нажалост, ова врста мудрости ретко је важила на Балкану на којем су први суседи, као по неписаном правилу, горки непријатељи, док се пријатељи траже на великим даљинама у Русији, Америци, Кини… У складу с тим, Словенија је месецима блокирала преговоре о приступању Хрватске Европској унији док се не реши питање границе, Хрватска тужи Србију за геноцид, Грчка стопира Македонији евроатлантске интеграције због нерешеног питања имена, док Македонија тражи да Међународни суд правде казни Грчку што јој не дозвољава да уђе у НАТО, нижу се признања независности Косова што Србија кажњава протеривањем амбасадора.

Односи Србије са суседним земљама насталим распадом СФРЈ оптерећени су или превасходно због ратне заоставштине (Хрватска и Босна и Херцеговина) или због другачијег виђења проблема Косова (Црна Гора и Македонија). С друге стране, Србија има интензивне и веома добре контакте с чланицама Европске уније у суседству, Румунијом и Бугарском.

Док економска сарадња са земљама потписницама Цефта споразума за Србију доноси значајан спољнотрговински приход, политички односи често наилазе на препреке, тако да већ дуже време БиХ у Србији има само отправника послова а не и амбасадора, док Србија негодује што јој Црна Гора не даје да оствари амбициозан план отварања чак три конзулата у овој малој земљи.

Чак и кад се изузме питање Косова, српска дипломатија је недавно показала да је увек спремна да жустро реагује на суседе. Само неколико сати после инцидента у Прагу, када је група хрватских средњошколаца „грубо вређала” ученике Математичке гимназије из Београда који су у Чешкој боравили на екскурзији, Министарство спољних послова Србије упутило је оштар демарш амбасади Хрватске у Београду. Ту помало претерану реакцију МСП-а бивши амбасадор Србије у Хрватској и председник Форума за међународне односе Милан Симурдић оценио је да му личи на претерано коришћење дипломатских мишића. У изјави за Бету он је тада објаснио да дипломатија по дефиницији садржи одмереност и градацију у реакцији и да је у суштини „највећи проблем што се не води рачуна или се свесно пропушта да се негује конструктивни дух и атмосфера добросуседства и регионалне сарадње”.

„Нема билатералних састанака и договора, нема нових уговора, нема регионалних окупљања на којима Србија активно учествује што значи да је нашој дипломатији потребан преокрет и јасан оквир наступа према региону и суседима јер се проблеми не затварају а нови надиру”, оценио је тада Симурдић.

Професор др Предраг Симић наглашава да је Србији веома важно да има добре односе са суседима.

„Односи са суседима нису само важни као један од услова за придруживање ЕУ већ је то и наш национални интерес будући да у свим тим околним земљама живи знатан број припадника српског народа тако да наш циљ мора да буде добра сарадња са тим земљама. Ми морамо и да сагледамо да је земљама у нашем окружењу циљ не само европска већ и евроатлантска интеграција и да проценимо какви ће, на пример, бити наши односи када БиХ буде чланица НАТО-а. Из мог дипломатског искуства јасно закључујем да ЕУ жели да простор некадашње Југославије консолидује тако што ће Загреб и Београд увући у своје редове, будући да је њихов утицај пресудан на решавање проблема у региону, пре свега у Босни и Херцеговини”, каже Симић.

Регион западног Балкана засад, према свему судећи, није у стању да превазиђе све размирице па да, као земље Вишеградске четворке (Пољска, Чешка, Словачка и Мађарска), упркос свим размимоилажењима, поставе циљ да се заједнички боре за улазак у ЕУ и да једна другој „не подмећу ногу” на том путу. Регионална сарадња се у овом примеру показала као кључ успеха, јер сарадњом са суседима се на неки начин показује колико ће једна земља бити способна да сарађује са осталим државама чланицама ЕУ.

Међутим, да постоји нада у побољшање добросуседских односа сведочи и овогодишњи пример када је Хрватска уступила Србији превод бројних европских докумената, који је Хрватску коштао око милион евра, а при чему су ти документи неопходни за напредовање у процесу придруживања Европској унији.

Извор: Политика онлине