Алармантна статистика у Церовици

star-kucaСрпска православна парохија Церовица је састављена од два села:Церовица и Витковци. Због текста који слиједи намјерно наглашавам да су два села. Као и свака друга парохија, тако и наша води у својим административним пословима и статистику парохије.. Наиме, по показатељима картона домаћинстава на нивоу цијеле парохије дошли смо до застрашујућих података. У периоду од фебруара 2006.године па до фебруара 2009. године затворено је (остало пусто) у Церовици 10 домаћинстава. По једно живи у 70 домаћинстава. Домова у којима нико не живи због расејаности, највише по западним земљама,а са цијелим породицама је 25. У истом периоду статистика говори да је у Витковцима слично стање и то: затворено (пусто) 3 домаћинств, у 39 домова живи по једно, опет и овдје они који су се привремено раселили по западним земљама те у њиховим кућама нико не живи износи 22 домаћинства. У тим западним земљама наша дјеца се одгајају у туђим вртићима, у туђим школама туђу књигу уче. Говорећи туђи језик заборављају свој. У школи учећи туђу вјеронауку неће никад научити своју, прађедовску. И тако дан по дан, година по година, дјеца уче и расту, ту се десе и прве љубави а касније и брак, који се опет касније, по западном обичају убрзо распадне. Тамо ће, хтјели или не, попримити обичаје запада. Мислиће да је лакше шетати пса или мачку, него ли рађати и имати поколење. И тако, како године пролазе а она бивша дјеца која су се школовала на западу, несвјесно забораве и ко су и шта су и којој вјери припадају. Забораве на куће гдје су им се ђедови родили и борили и помрли. Ето како куће остају пусте, обрасле остругама и тугом и јадом. Прађедовски праг остаје да јеца и тугује за дјецом и унуцима који би да су хтјели, у предвечерје љетног дана, сједили на њему и бројили старе шљиве и трешње. Та стара дебла, што су руке прађедовске с тешком муком његовале.

Извор: протојереј-ставрофор Мирослав Живковић.