Pouke Svetih Otaca Misaona Borba

Sveti-oci1. Đavo je lovac na ptice – budi iznad njegovih zamki (sveti Jovan Zlatoust).
2. Zašto je Bog dopustio đavolu da nas iskušava? Zato da bismo, pazeći i očekujući njegov napad, bili neprestano budni i trezveni, i da bismo, pobeđujući, umnožavali vence (Duhovi Margarit).
3. Demoni nas iskušavaju ili sami, ili protiv nas nahuškavaju ljude koji se ne boje Gospoda, kao što je i naš Gospod bio iskušavan preko fariseja (sveti Maksim Ispovednik).
4. Dakle, svi duhovi koji naseljavaju zemlju, dele se na dve vrste: na one koji su od Boga, i na one koji su od đavola (prepodobni avva Justin Popović).
5. Nečisti duhovi poznaju naše misli na osnovu spoljašnjih čulnih obeležja kroz koja se one pokazuju, to jest na osnovu naših reči i dela (sveti Jovan Kasijan).
6. Čovek izbegava gnev Gospodnji neprestano pazeći na srce u molitvi i usrdno se trudeći da bude u svojoj nepristupnoj unutrašnjoj odaji (sveti Jovan Karpatski).
7. Po slobodnom izboru volje demoni su postali zli, isto kao i većina ljudi (sveti Antonije Veliki).
8. Đavo beše čovekoubica od početka (Jn. 8,44) – i to je Hristos pokazao kada je dopustio demonima da uđu u stado svinja, koje su oni čitavo utopili u moru, kako bi ti znao da bi oni i ljude tako pogubili, ako bi im Bog to dopustio (sveti Jovan Zlatoust).
9. Đavo seje laž, on je prevario Evu, a ona je obećala Adamu da će biti blažen i bog, pa je počeo da kopa zemlju i postao nesrećan i smrtan (sveti Jovan Zlatoust).
10. Demoni nam iz zavisti (zbog plodova vere) donose neverovanje; i ako ga primamo, mi postajemo njihove sluge i saučesnici (sveti Varsanufije Veliki i Jovan).
11. Đavo je bez napora isterao Adama iz raja, no Jova nije mogao da istera sa đubrišta (sveti Jovan Zlatoust).
12. Đavo neprestano progoni narod Božiji i nema ne zemlji mesta gde bi bilo moguće izbaviti se od njegovih progona. Samo na nebo nema pristupa. Stremi ka nebu, gde je Hristos (Kol. 3,1); naše življenje je na nebesima (Fil. 3,20), gde nema đavola (sveti Jovan Zlatoust).
13. Mi sami se ne trudimo toliko oko svoga spasenja, koliko se đavo trudi da nas pogubi (sveti Jovan Zlatoust).
14. Borba uma protiv greha predstavlja taj najveći napor prilikom koga podvižnik proliva mnoštvo gorkih suza i ispušta mnoštvo dubokih i teških uzdaha, moleći za pomoć i zastupništvo sviše. Tek kada okusi duhovnu sladost, srce može da se otrgne od naslađivanja telesnom slašću: bez naslade ono ne može. “Ljubav se odbija ljubavlju i oganj se gasi ognjem nematerijalnim” – rekao je sveti Jovan Lestvičnik (sveti Ignjatije Brjančaninov).
15. I kao što kvasac čini da čitavo testo uskisne, tako kvasac greha prožima čitav rod Adamov. Kvasac pokvarenosti je – greh. To je nekakva umna i misaona sila satane (sveti Makarije Veliki).
16. Demon pomračuje čoveka, a Bog ga prosvećuje i daje mu veru – majku čudotvorstva (sveti Jovan Zlatoust).
17. Ako se đavo bez dopuštenja Božijeg ne usuđuje da uđe čak ni u stado svinja, onda se tim pre neće usuditi da uđe u ljudske duše. Ovo se dopušta radi kažnjavanja, ili radi ispitivanja, ili radi urazumljenja. I u Judu je satana ušao tek onda kada je on bio odlučen od sveštenog stada (sveti Jovan Zlatoust).
18. Mi sami ne pazimo toliko na lopove, koliko lopovi na nas; tako i đavo stalno motri, tražeći koga će da proguta (sveti Jovan Zlatoust).
19. Đavo nas pobeđuje, iako to ne čini nasilno, nego se mi dobrovoljno pokoravamo njegovim nagovorima (sveti Jovan Zlatoust).
20. Ako smo sa Bogom, đavo je u borbi sa nama slab kao dete (sveti Jovan Zlatoust).
21. Našim ratom, borbom protiv đavola, prekidamo neprijateljstvo i utvrđujemo mir sa Bogom (sveti Jovan Zlatoust).
22. Kao knez ovoga veka, đavo vlada u njemu, ima više slugu nego Bog i radije se njemu povinuju, nego Bogu (sveti Jovan Zlatoust).
23, Đavola treba pobeđivati nezlobivošću i dugotrpljenjem, i nadom na istinskog Boga, jer đavo često greši protiv Boga, usuđujući se da se izdaje za kneza ovoga sveta (sveti Jovan Zlatoust).
24. Postoji čulna borba – od stvari, od onoga što se čuje i vidi, i postoji misaona borba – od duhova zlobe (sveti Grigorije Bogoslov).
25. Duh zlobe neretko, naročito u današnje vreme, nagovara grešnika na neverovanje i u samo postojanje zlih duhova, kako bi ga što jače potčinio svom pogubnom uticaju.
26. Možda je, pre stvaranja čoveka i đavolu još bio ostavljen prostor za pokajanje, ali kada je usled gordosti i zavisti došlo do ubistva uzvišenog – do pada Adamovog – đavolu je zatvoren prostor za pokajanje (sveti Vasilije Veliki).
27. Kada životinji zavežu oči, ona ide u krug i okreće mlinski točak; a ako joj ne zavežu oči, neće okretati točak; tako i đavo, ako uspe da zatvori oči čoveku, gura ga u sve vidove greha. Kad su pak čoveku oči otvorene, on lako izbegava đavolje zamke (Drevni paterik).
28. Ta borba je duhovna, ona se ne vodi spolja, mi ne treba da se borimo protiv naše braće. Ona je unutra u nama i niko od ljudi ne može u njoj da nam pomogne. Imamo samo jednog pomoćnika: Hrista, Koji je krštenjem tajanstveno skriven u nama, Njega, nepobedivog i neuništivog. On će nam davati snagu, ako prema svojim moćima budemo ispunjavali Njegove zapovesti (prepodobni Marko Podvižnik).
29. Đavo neke ljude ubeđuje da pakao ne postoji upravo zato, da bi ih gurnuo u njega (sveti Jovan Zlatoust).
30. Đavo, taj misaoni zli duh, nevidljivo dejstvuje na one, na kojima nema blagodati. Đavo je bogoborac i čovekoubica. Demoni ne čine volju Božiju, ali Hrista ispovedaju kao Boga, govoreći: znam te ko si, Svetac Božiji (Lk. 4,34) (sveti Simeon Novi Bogoslov).
31. Pre nego što padnemo u greh, demoni nam govore da je Bog čovekoljubiv. A pošto padnemo, oni ga predstavljaju prestrogim (sveti Jovan Lestvičnik).
32. Za primanje zapovesti Božijih imaj prostotu, a za odbijanje đavoljih zamki – lukavstvo (sveti Jefrem Sirijac).
33. Mi ne možemo da vidimo demone kao što vidimo naše telo, ali oni vide nas. Kada oni u našu dušu useljavaju bogoprotivne misli (a mi ih primamo), kroz to kao da se oni useljavaju u nas i postaju vidljivi u našem telu (sveti Antonije Veliki).
34. Đavo često predlaže zlo pod vidom dobra, i obmanjuje mnoge, jer nemaju mudrosti i nisu naviknuti da otkrivaju obmanu (sveti Antonije Veliki).
35. Oni (demoni) pokazuju kako svoju mržnju prema nama, tako i neprijateljska dejstva protiv nas, ubacujući nam bogohulne misli, podstičući sumnje u istine vere kako bi nas naveli na neverovanje, pomračjuju naš razum, rađaju poročne želje u našem srcu, guraju nas u uninije i očajanje, podstiču u nama gnev, rađaju i utvrđuju sklonosti ka osuđivanju drugih, opravdavanju sebe, klevetama na bližnje, proizvodeći među nama rasprave i neslaganja (sveti Antonije Veliki).
36. Demoni uvlače u jeresi, podstiču na preduzimanje dela i podviga koji prevazilaze naše snage, a udaljavaju nas od ispunjavanja onoga što je za nas korisno i potrebno (sveti Antonije Veliki).
37. Zli dusi znaju da kada im Bog dopušta da iskušavaju Njemu odanog čoveka, kroz to im se sprema velika kazna (sveti Antonije Veliki).
38. Oni znaju da im je mučenje neizbežno, zato što su se udaljili od dobra, od Boga, i ratuju protiv Tvorca (sveti Antonije Veliki).
39. Ako Duh Sveti ne dopusti iskušenje, đavo ne može da iskušava.
40. Pre greha đavo Boga predstavlja kao milostivog, a nakon greha kao pravičnog. To je njegovo lukavstvo. A ti čini suprotno. Pre greha predstavljaj sebi pravičnost Božiju, kako ne bi sagrešio: a kada sagrešiš, sećaj se velikog milosrđa Božijeg, kako ne bi pao u očajanje Judino (sveti Tihon Zadonski).
41. Uvek čini nešto dobro, kako bi te đavo stalno nalazio zauzetog (blaženi Jeronim).
42. Nikome đavo ne pristupa tako lako, kao onome ko živi u dokonosti i lenjosti (sveti Tihon Zadonski).
43. Stalno treba da se bavimo duhovnim delima, naročito molitvom, kako bi đavo uvek kada priđe ili pokuša da nam se približi, nalazio naše srce zatvoreno za njega i spremno za borbu.
44. Kada se lonac odozdo zagreva vatrom, ni muva niti bilo koji drugi insekt ne može da ga dotakne; a čim se ohladi, spuštaju se na njega. Isto biva i sa čovekom: dok god prebiva u duhovnom delanju, đavo ne može da ga pobedi (avva Pimen).
45. Molitva vernih je najveće mučenje i užas za zle duhove (sveti Nil Sinajski).
46. Toplota srca u molitvi je plamen koji spaljuje demone.
47. Kao što silan vetar razvejava prašinu, tako se protivnik naš, đavo, progoni glasom slavoslovlja Bogu, molitve i suza (sveti Jefrem Sirijac).
48. Prisetite se reči apostola: još se ne suprotstaviste do krvi boreći se protiv greha… ovo je svojevrstan ukor i ukazivanje na to da je borba do krvi neizbežna (sveti Teofan Zatvornik).
49. Ime Isusovo je jače od gvožđa i tvrđe od granite. Nema tvrđeg štita i silnijeg oružja u duhovnoj borbi od molitve Isusove (avva Jov).
50. Kao što pas kada vidi štap kojim su ga nekad udarili, brzo i daleko beži od njega, tako se đavo, videći znamenje krsta Hristovog kojim je skršena njegova sila, boji, drhti i beži od vernih (Petar Mogila).
51. Demoni se veoma boje šest dobrodetelji: 1) gladi; 2) žeđi; 3) molitve Isusove; 4) izobraženja krsta – ko na sebi dobro izobražava krst; 5) čestog pričešćivanja prečistim tajnama Hristovim – ko se dostojno pričešćuje, i 6) nesumnjive nade na Boga. U borbi protiv demona nema strašnijeg oružja od ovoga (sveti Pajsije Veličkovski).