Не дај да отимају Србиново

grb-srbijeПрисвајају, уништавају, отимају, и без престанка тако, туга више оку да гледа и уху да слуша. Ми нисмо рушили џамије и туђе цркве ни покрштавали људе, нити отимали земље. Најболније је кад нам узимају децу, или кад присвајају наше духовне тековине, стваралаштво, затим кад нам руше гробља и отимају земље и градове. И никад им није доста, данас хоће да нас врате у камено доба, пореде нас са Албанијом. Претварају нас као некада Турци, у робове који ће служити њима „развијенима“. Све што створимо ићи ће њима на отплате дугова у које су нас увалиле њихове слуге а наши домаћи изроди. Тешко нама, сами смо, ни на кога да се ослонимо, још нас и мрзе зато што смо успели да преживимо. Руси су и сами, на жалост, под окупацијом, па нам ни они не могу помоћи: са Французима, Јеврејима, Грцима, нашим традиционалним пријатељима систематски нас завађају. Никога да нам помогне сем Бог. А иза наших малих околних непријатеља стоје светске силе и организације у завери против Православља. И сада хоће да нас дотуку, да нам отму овај стратегијски важан простор, да им више не сметамо, па нас изазивају подјарујући глупост, сервилност и мегаломанске апетите малих суседа који мисле да ће опет нешто ушићарити на наш рачун. Хоће да се латимо оружја сада када смо слаби и усамљени. На жалост, нама је јасно да ми у овом лажном миру много губимо и да бисмо морали у борбу одмах, данас већ, сутра може бити касно. Међутим, не смемо оно што они хоће, у „врући рат“, ми треба да ратујемо, али тихо, невидиво, да се бранимо истом, њиховом тактиком. Уздржавати се и полако јачати изјутра ујединњавањем, сабирањем снага, истрагом пете колоне, склопити опет савезе са Французима, Јеврејима и Русима. Наш прек менталитет морамо мењати, не смемо пуштати да нам се попењу на главу па онда да их тресемо о тле, да правимо светске ратове и рушимо империје, то нас је ипак скупо коштало, имали смо превелике губитке, па онда нисмо имали снаге да у миру победу спроведемо у дело. Велики не могу да нам опросте баш то што смо се усудили, и што смо их тукли, како мали сме на великога?! Како сме да им ремети планове? А ове мале око себе нисмо ни примећивали, њих бисмо ногом само ритнули кад би кидисали с леђа, испод скута својих газда. У последње време заскочише нам за врат баш они. Шта је све само отето у новије доба не можемо ни пребројати, а ми на то хладно гледамо као да није наше, па чак и не тражимо да нам врате, преплашени, навикли већ да нам отимају. Узгред мислимо како ми имамо свега довољно, да ћемо опет створити, па нека узму, нек се засите. Јесу то мисли које извиру из широке српске душе, из свести о сопственој вредности, из доброте, али губимо из вида да су они незасити , да хоће све. Зато се морамо сложити, организовати и бранити сваког човека, сваку стопу земље. Не дати им да нам краду техничку интелигенцију јер ко у овом времену заостане у техничком развоју, отписан је за будућност. Коначно, ми на друге народе немамо шта да се љутимо, то је код њих закон самоодржања, али треба да се љутимо на наше одроде који раде за туђине, треба да се љутимо и на себе саме јер нисмо умели да се организујемо и боримо против зла. Зато су они и могли тако лако да нам отимају део по део свести, комад по комад земље, реч по реч нашег језика. Говоре да Босна није српска, да Тесла и Краљевић Марко нису Срби, присвајају Иву Андрића, живог Мешу Селимовића хтели да отму, итд, итд. Њихова пета колона усред Србије систематски ради: пожари, експлозије, загађивања- на све стране. Тиме нас застрашују, држе пажњу на несрећи и завађености, повећавају сиромаштво… Они знају боље од нас да се један народ најбрже уништава кад му уништаваш културу, кад му спалиш библиотеку или манастир у којима се чувају повеље и тапије, кад си му избрисао памћење. Зато роваше по Србији и Београду где стигну. Данас не могу да се помире са чињеницом да упорно зидамо Светосавски храм, кад су видели куполу, рогови им израсли, одмах су предузели акцију да га заграде, сакрију, оскрнаве, новим пројектима га окивају у бетон, хоће да га изолују од народа ауто-путем, тутњавом камиона и смрадом да ометају службу Божију, паганско-ватикански храм пројектују са десне стране, а с леве већ подигли турски амам са ханом; са главног правца га зазидали масонском пирамидом, хотелом на Славији. И шта ли ће још? Наш ум не може ни да схвати каквим смо подмуклостима изложени. Јадна, наивна Србија, отворена и поштена, гостопримство њено злоупотребљавају. Тако ниједан народ на свету не ради, сви бране своје и чувају своје, само ми не. Зато бисмо и морали успоставити опет витешки ред са великом ударном моћи. Ови витезови би били чувари, као некада свети ратници, наших древних ризница, народних светиња и угрожених Срба било где да су. Ред састављен од родољуба спремних да попут јунака из прошлости – гину. Светом најпре војују идеје. Исламски допринос свету зла, идеја о одузимању деце и посебним васпитањем претварањем у зверове, још није умрла. Само је променила форму па је тешко препознајемо. Ако ти неко сину идеологијом испере мозак и убеди да треба да убију своје за рачун некаквих космополитизама, онда је резултат исти, јаничар је јаничар. Или ако сачекају да ишколујемо децу о свом трошку, па онда одаберу најбоље и узму, у чему је разлика? А млад човек не може томе да се одупре јер су му прво овде, у његовој земљи, одузели могућност да ради и ствара. Док оне који остану тероришу бедним платама, теоријом анархије самоуправљањем и самовољом властодржаца обучених у оним истим јаничарским , данас „политичким“ школама. Тако су циљеви достигнути: оне које нису успели да отерају код својих газда, умртвљују кризом, онемогућавају. Горе је то од рата, горе од рака. Увек су знали да треба да нам нападају потомство, знају да смо бољи и да узимајући нам данак у крви, себе јачају а нас слабе. Али, не вреди више јадиковати, треба се борити. Штити своје људе где год да се налазиш, у болници, у милицији, у комшилуку, спасавај храбре кад их нападају, не дај младима да иду из отаџбине. Најлакше можеш заштитити од уништавања свој језик и писмо. Не дај да те лажу како ће те Енглез боље разумети ако пишеш латиницим, прво, шта те се тиче Енглез, а друго, што тај Енглез не разуме Хрвата и овај пише латиницом? Примењују, дакле, попуни бојкот свега што је у земљи штампано латиницом, шта више, протестуј, тражи у предузећу у коме радиш да се све означава твојим писмом, а онај који то не да, издајник је или улизица. У другим крајевима земље већ пола века траје бојкот свега што је српско па само буди равноправан, не сервилан. Бриши називе улица и продавница исписаним латиницом. Тако ћеш срушити латинску диверзију у Србији и спасти свој језик и писмо, свој идентитет. На сваком кораку се бори за своје и за себе, не дај никоме да отима Србиново.