Икона Богородице Млекопитатељнице

mlekopitateljnicaИкона Богородице Млекопитатељнице позната је од давнина на хришћанском Истоку. Иконописана на основу истине Јеванђеља: да је Пресвета Богомајка дојила оваплоћеног Господа Христа као Сина Свога, што је она жена у Јеванђељу исповедила речима упућеним Христу: „Блажена утроба која Те је носила, и дојке које си сисао“ (Лк 11,27). О тој истини су такође говорили и писали и Свети Оци Источне Цркве. Тако свети Јефрем Сиријски каже, у песмама на Рођењу Христовом: „Из утробе Дјевине изашао је Младенац, и млеком се хранио, и растао је поред деце – Син Господара свега. Света Дјева-Мајка давала је Христу млеко, и Он се као човек хранио Њезиним млеком. Када се Господ хранио млеко Маријиним, тада је точио живот свему свету“.

За светим Јефремом певао је о Богородичином дојењу Господа млеком и свети Роман Мелод, а његове и других црквених песника химне о томе ушле су у богослужења наше Цркве и налазе се у црквеним књигама из којих певамо службе Христу и Богоматери. Једна од тих црквених песама исписана је на Хиландарској Икони Млекопитатељници у Карејској Испосници Светог Саве: „Златоплетени стубе, и дванаестозидни Граде, сунцеточни Престоле, Столицо Цара, несхватљиво је чудо: како млеком храниш Господа!?“ – (Егзапостилар на Успеније Пресвете Богородице).

Сходно овом светом Предању Цркве, настале су иконе Богородице Млекопитатељнице, познате још од старине у Светој Земљи, Сирији, Египту и уопште у православној Византији, затим и код Православних Словена, најпре код нас Срба, а онда и код Руса. У Српској Цркви позната је фреска Богородице Млекопитатељнице у Пећкој Патријаршији из времена Архиепископа св. Данила (почетак 14. века) и у Науму код Охридског језера (такође из 14. века) али су оне настале највероватније по угледу на Икону Млекопитатељницу коју је Свети Сава донео у Хиландар из Свете Земље.

По усменом предању сачуваном у манастиру Хиландару, данашња Хиландарска икона Богомајке Млекопитатељнице налазила се у Лаври Св. Саве Освећеног, удаљеној двадесетак километара од Јерусалима. Свети оснивач ове највеће Лавре на Истоку, свети Сава Освећени, по коме је Свети Сава Српски добио име, пред своју блажену смрт је пророчки говорио окупљеној братији монасима, који су окрживали његов одар, да ће после много времена Лавру походити један монах племићког рода са Запада, по имену сава, коме они треба као благослов да дају икону Мајке Божје Млекопитатељнице и такође његов игумански жезал.

Од тада је прошло много времена, готово седам векова, и братија памтијаше заповест свога духовног оца, преносећи с колена на колено завештање великог Светитеља. И заиста, почетком 13. века, на свом ходочашћу у Свету Земљу, дође из Србије Свети Сава, први Српски Архиепископ и Чудотворац, да посети манастир Светог Саве Освећеног код Јерусалима.

Када је с Архиепископ Сава прилазио кивоту у коме су почивале мошти св. Саве Освећеног, игумански жезал паде са зида пред ноге светог Саве Српског и поколони му се , а иона Богородице Млекопитатељнице покрену се на свом постољу. Манастирска братија најпре ћуташе, а потом казаше пророчанство Саве Освећеног, у неверици да се оно сада остварује пред њима. Кад год је тих дана боравка у Лаври свети Сава Српски улазио у манастирски храм, ова се сцена поновљала. Тек после његовог трећег уласка у храм, братија му саопти завештање духовног Праоца. Пророчанство се, дакле, остварило! Тада су, из љубави и милоште према Светом Сави Српском, а по завештању Преподобног Саве Освећеног, икона Млекопитатељница и игумански жезал поклоњени Архиепископу Српском, а уз њих још и позната чудотворна икона Богородица звана Тројеручица.

isposnica-svetog-save-kareja-na-svetoj-goriНа свом повратном путу из Палестине у Србију, Свети Архиепископ Сава отиде прво у Свету Гору у свој манастир Хиландар где остави у неотуђиво наслеђе као најлпши украс чудотворну икону Тројеручицу, а игумански жезал остави у келији званој Моливдоклисја у Кареји (сада се чува у Испосници-Типикарници Св. Саве у Кареји). Чудотворну икону Богородице Млекопитатељнице свети Архиепископ Сава је поставио на иконостас келије Испоснице-Типикарнице у Кареји, коју је посветио Светом Сави Освећеном. Јединствена у православном свету Икона Богородице Млекопитатељнице представља Младенца Христа како, држан на рукама Богородице, сиса дојку на грудима Свете Богомајке. Друга знаменитост, везана за ову чудотворну Икону, јесте њено место на иконостасу, крај Царских Двери. Мимо обичаја наше Цркве, из велике љубави према Мајци Божјој, Свети Сава је на иконостасу поставио Млекопитатељницу као престолну икону на десну страну, где се према канону Православне Цркве поставља икона Спаситеља Христа, коју је зато поставио на леву страну од Царских Двери. Оваквих случајева има још у Православљу.

Овој Светој Икони Богородице Млекопитатељнице многи благочестиви православни хришћани обраћају се с вером и молитвом, и преко ње од Богомајке и Господа добијају благодатну помоћ за спасење. Нарочито то чине побожни поклоници када дођу у Типикарницу-Испосницу Светог Саве у Кареји.

Нека је Пресвета Богомајка Млекопитаељница на помоћи свима, нарочито српској деци и мајкама.

Извор: Отац Никодим Хиландарац. Типикар Испоснице Светог Саве у Кареји, Света Гора.

Молитва Пресветој Богородици Млекопитатељници

Молитва прва

Прими Богородитељко сузна мољења нас који Теби припадамо и гледамо како на светој икони рукама носиш и млеком храниш Сина Твога и Бога нашега Исуса Христа. Јер, иако си Њега безболно родила, мајчинска туга Теби је позната, Ти видиш немоћи синова и кћери човечијих. Зато, умилно припадамо и целивамо чудотворну икону Твоју и молимо Те Свемилосрдна Владичице: милостиво помилуј нас грешне осуђене да у боловима рађамо и у бригама подижемо чеда наша, и жалостиво заштити младенце наше и нас који их изродисмо, и од сваке болести и горке невоље избави. Даруј им здравље и благовремену помоћ, да снагом храњени у снази узрасту, да родитеље своје радошћу и утехом испуне, тако да се и сада, посредништвом Твојим, из уста мале деце прослави име Твоје.

О, Мајко Божија, буди милосрдна мајкама синова човечијих и немоћним људима Твојим: похитај, исцели болести наше, утишај надошле муке и жалости и не презри сузе и уздахе слугу Твојих. Чуј нас који у дан невоље припадамо икони Твојој, и у дан радости и избављења прими благодарне похвале срца наших. Узнеси молитве наше ка Престолу Сина Твога и Бога нашега, да милостив буде нама грешнима и немоћнима, да пошаље милост Своју на оне који славе Име Његово, да бисмо са чедима нашим прославили Тебе, милостиву Заступницу и верну наду рода нашега, у векове. Амин!

Молитва друга

О Пресвета Владичице наша Богородице, Небеска Царице, Млекопитатељнице Господа нашег, Спаса свих људи и свега света, Обиталиште Свете Тројице, Која нас озараваш благодаћу Духа Светога, и храниш Светим телом и Крвљу Христовом, не остави нас многогрешне без Твоје небеске помоћи и заштите, но избави нас недостојне од свакога греха, сваке напасти и искушења, од сваке беде и изненадне смрти, од напада туђинаца и међусобних борби, и сваке злобе духова поднебесних.

Умоли Сина Твога и Бога нашег: да нас у свако време дана и ноћи разбуди и ободри на свако добро дело и подвиг богоугодан; да нас учини вредним делатељима Његових светих заповести, не само слушаоцима него и творцима Његовог Јеванђеља, да на свим животним путевима нашим творимо свету Вољу Оца нашег Небеског, и тако достигнемо с Тобом бити у Цркви свих Светих, записаних на Небесима.

Даруј нам милостиво Твоју Богоматеринску помоћ: да, молећи се пред Твојом Светом Иконом, Млекопитатељнице, ходимо у светлости Лица Господњег, Тобом штићени од сваког видљивог и невидљивог зла, и избављени од свих напада ђавољих споља и изнутра. Буди са нама у свако време и на сваки час, као Мати Преблага и Сведобра, као Стена неразорива и Заштита неодољива, као Мати и Богоневјеста Цара Небескога, Христа Бога нашега, Коме нека је слава са Оцем и Светим Духом, сада и увек и у векове векова. Амин!